Hrvatska je u februaru 2023. godine zabeležila najveći pad industrijske proizvodnje u Evropskoj uniji, i to za 3,9 procenata u odnosu na januar. Ovi podaci, koje je objavio evropski statistički ured Eurostat, dolaze u trenutku kada se na evropskom nivou beleži stabilan oporavak industrijske proizvodnje. Naime, u isto vreme, industrijska proizvodnja u evrozoni porasla je za 1,1 procenat, dok je na nivou EU zabeležen rast od 1 procenat, pokazuju revidirani podaci.
U evrozoni je proizvodnja netrajnih potrošačkih dobara porasla za 2,8 procenata, što ukazuje na rast potražnje za ovim proizvodima. Sektor kapitalnih dobara takođe je beležio rast, sa povećanjem proizvodnje od 0,8 procenata u evrozoni i 0,9 procenata u EU. S druge strane, proizvodnja energije je zabeležila pad od 0,3 procenata u evrozoni, dok je na nivou EU povećana za 0,8 procenata. U oba regiona zabeležen je pad u sektoru trajnih potrošačkih dobara, koji je pao za 0,2 procenata u evrozoni i 0,3 procenata u EU.
Najveći rast proizvodnje na mesečnom nivou zabeležen je u Irskoj, gde je proizvodnja porasla za 10,8 procenata. Slede Belgija i Luksemburg, sa rastom od 7,4, odnosno 6,3 procenata. U suprotnosti s tim, Hrvatska je zabeležila najveći pad, dok je Grčka blizu, sa smanjenjem od 3,6 procenata.
U godišnjem poređenju, evropska industrijska proizvodnja u februaru je prvi put u skoro dve godine porasla, i to za 1,2 procenata u evrozoni i 0,6 procenata u EU. U januaru je proizvodnja bila smanjena za 0,5 procenata u evrozoni i 0,6 procenata na nivou EU, prema revidiranim podacima.
Kada se sagleda godišnji rast, sektor netrajnih potrošačkih dobara beleži daleko najveći skok, sa povećanjem od 9,7 procenata u evrozoni i 8,1 procenata u EU. Energetski sektor takođe je beležio rast, sa povećanjem od 1,4 procenata. S druge strane, sektor intermedijarnih dobara beleži najveći pad u evrozoni od 2,7 procenata, dok sektor trajnih potrošačkih dobara beleži pad od 2,3 procenata.
U februaru je Hrvatska zabeležila godišnji rast od 5,4 procenata u industrijskoj proizvodnji, što je rezultat 7,6 procenata rasta u januaru. U poređenju s Hrvatskom, Malta je zabeležila sličan rast od 5,8 procenata. Uz to, Mađarska je takođe imala značajan pad proizvodnje od 8 procenata, dok su Bugarska i Nemačka zabeležile pad od 4,7, odnosno 3,7 procenata.
Analiza ovih podataka ukazuje na to da su razlike u industrijskoj proizvodnji među zemljama članicama EU značajne, te da su neke zemlje, poput Irske i Belgije, u znatno boljoj poziciji nego druge, kao što su Hrvatska i Mađarska. Ove informacije ukazuju na potrebu za ekonomskim reformama i strategijama koje bi mogle pomoći zemljama s nižim rastom da se prilagode i poboljšaju svoje industrijske performanse.
S obzirom na trenutnu situaciju, analitičari predviđaju da bi oporavak u evrozoni mogao da se nastavi, ali upozoravaju da se izazovi i dalje mogu pojaviti, posebno u sektorima koje su najviše pogođene globalnim ekonomskim kretanjima. U tom kontekstu, od suštinskog je značaja da se preduzmu odgovarajući koraci kako bi se osiguralo da se trendovi rasta nastave i u budućnosti.
