ZAGREB – Medjuodgodišnja stopa inflacije u Hrvatskoj merena indeksom potrošačkih cena u januaru iznosila je četiri posto, prema saopštenju Državnog zavoda za statistiku (DZS). Ovaj podatak ukazuje na to da je opšti rast cena na godišnjem nivou ubrzan četvrti mesec zaredom. Kada se gleda harmonizovani indeks potrošačkih cena, inflacija u januaru dostiže pet posto, što predstavlja najviši nivo u evrozoni.
DZS je objavio prvu procenu indeksa potrošačkih cena, prema kojoj je inflacija u januaru ove godine iznosila četiri posto u odnosu na januar prošle godine, dok je u odnosu na prethodni mesec, decembar, porasla za 0,1 posto. Ovaj trend ukazuje na to da je inflacija nastavila da raste nakon što je u oktobru prošle godine prekinut višemesečni trend usporavanja rasta cena; inflacija je tada porasla za 2,2 posto. U novembru je zabeležen rast od 2,8 posto, u decembru 3,4 posto, a sada i u januaru ove godine.
Analiza glavnih komponenti indeksa pokazuje da godišnja stopa inflacije za usluge iznosi 6,3 posto, dok je za grupu koja obuhvata hranu, piće i duvan 4,7 posto. Inflacija za energiju je 4,5 posto, a za industrijske neprehrambene proizvode bez energije 0,5 posto, navodi se u saopštenju DZS-a.
Na mesečnom nivou, u odnosu na decembar prošle godine, cene su porasle za 2,2 posto, usluge su poskupele za 1,4 posto, dok su komponente hrane, pića i duhana porasle za jedan posto. S druge strane, cene industrijskih neprehrambenih proizvoda bez energije su pale za 3,4 posto. Ovi podaci ukazuju na to da su potrošači suočeni sa različitim trendovima cena, u zavisnosti od kategorije proizvoda.
DZS je najavio da će konačne podatke o indeksu potrošačkih cena u januaru, prema klasifikaciji ECOICOP (klasifikacija individualne potrošnje prema nameni), objaviti 24. februara. Ova klasifikacija će dodatno osvetliti strukturu potrošnje i promene u cenama različitih kategorija proizvoda.
Prema prvoj proceni koju je danas objavio Eurostat, godišnja stopa inflacije u decembru, merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) u Hrvatskoj, iznosila je pet posto, što je najviše među svim zemljama članicama evrozone. Ovaj podatak jasno pokazuje da se Hrvatska suočava sa značajnim inflacionim pritiscima, koji su veći nego što je prosečno u evrozoni.
U celoj evrozoni, prosečna godišnja stopa inflacije u januaru iznosila je 2,5 posto. Nakon Hrvatske, najvišu inflaciju beleži Belgija sa 4,4 posto, dok Slovačka ima 4,1 posto. Austrija i Litvanija beleže inflaciju od 3,5 odnosno 3,4 posto, što ukazuje na to da neke druge zemlje u regionu takođe imaju problema sa rastom cena.
Ovi inflacioni pritisci imaju značajne posledice na ekonomiju, potrošačku moć i životni standard građana. S obzirom na to da inflacija utiče na sve aspekte ekonomije, od troškova života do investicija i štednje, važno je da vlade i ekonomski analitičari prate ove trendove i reaguju adekvatno.
U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje kako će se Hrvatska izboriti sa ovim izazovima u budućnosti. Da li će biti potrebne mere fiskalne ili monetarne politike kako bi se stabilizovale cene i obezbedila ekonomska sigurnost građana? Odgovori na ova pitanja biće ključno za oblikovanje ekonomskih politika u narednom periodu.
