Hrvatska se suočava sa ozbiljnim problemom korupcije, što je potvrđeno najnovijim izveštajem organizacije Transparensi internešnala (TI) za 2024. godinu. Prema Indeksu percepcije korupcije (CPI), Hrvatska se nalazi na 63. mestu, što je zabrinjavajuće s obzirom na to da je zemlja među najkorumpiranijim članicama Evropske unije. Ovaj indeks, koji se koristi kao globalni pokazatelj nivoa korupcije, rangira zemlje na osnovu njihovog percipiranog nivoa korupcije u javnom sektoru. Od svog uvođenja 1995. godine, CPI je postao ključni alat za analizu i razumevanje korupcije širom sveta.
Indeks korupcije se kreće od 0 do 100, gde 0 označava visoku korumpiranost, a 100 predstavlja zemlju bez korupcije. Danska, koja je na vrhu liste sa 90 bodova, pokazuje najsvetliji primer borbe protiv korupcije. Finska je na drugom mestu sa 88 bodova, dok Singapur i Novi Zeland slede sa 84 i 83 boda. Luksemburg, Norveška i Švajcarska dele peto mesto sa po 81 bod.
U kontekstu Hrvatske, niska pozicija na ovom indeksu ukazuje na ozbiljne sistemske probleme u institucijama i vlasti. Korupcija u zemlji se često percipira kao prepreka demokratskom razvoju i ekonomskom napretku. Prema mišljenju eksperata, otvorenost i odgovornost u radu javnih institucija su ključni faktori za smanjenje nivoa korupcije. U Hrvatskoj, međutim, i dalje postoje brojne prepreke koje otežavaju postizanje tih ciljeva.
Hrvatska je, kao članica Evropske unije, podložna strožim zahtevima u pogledu borbe protiv korupcije. EU postavlja visoke standarde za svoje članice, a svi građani očekuju da njihovi lideri deluju u interesu zajednice, a ne sopstvenih interesa. Nažalost, izvještaji o korupciji i skandalima koji uključuju javne službenike i političare često se pojavljuju u medijima, čime se dodatno narušava poverenje građana u institucije.
Osim toga, nedostatak transparentnosti u javnim nabavkama i donošenju odluka dodatno komplikuje situaciju. Mnogi građani smatraju da su određene javne usluge i resursi dostupni samo onima koji imaju privilegovan položaj, što stvara utisak da je sistem postavljen kako bi se održala korupcija. Ovi problemi su posebno izraženi u oblastima zdravstva, obrazovanja i infrastrukture, gde su često izloženi sumnjivim poslovnim praksama.
Jedan od načina na koji se Hrvatska može boriti protiv korupcije je jačanje institucija koje se bave nadzorom i kontrolom. To uključuje nezavisne agencije i komisije koje imaju ovlašćenja da istražuju slučajeve korupcije i donose preporuke za poboljšanje. Takođe, edukacija građana o njihovim pravima i načinima prijavljivanja korupcije može doprineti smanjenju ovog problema.
Uprkos izazovima, postoje i znakovi napretka. Neki od novijih zakona i reformi usmerenih na jačanje pravne države i transparentnosti u radu javnog sektora ukazuju na to da postoje napori da se korupcija suzbije. Međutim, kako bi se postigao stvarni napredak, potrebno je da se politička volja i angažman građana spoje u zajedničkoj borbi protiv korupcije.
Na kraju, situacija u Hrvatskoj ilustruje složenost borbe protiv korupcije i potrebu za sveobuhvatnim pristupom koji uključuje sve nivoe društva. Samo kroz zajedničke napore i posvećenost možemo očekivati poboljšanje u percepciji i stvarnom stanju korupcije, čime ćemo doprineti jačanju demokratskih vrednosti i unapređenju kvaliteta života svih građana.
