Hrvatska se suočava s ozbiljnim problemima u vezi s penzijama, zauzimajući jedno od najnižih mesta na listi zemalja Evropske unije. Prema podacima, gotovo svaki šesti penzioner u ovoj zemlji nalazi se u riziku od siromaštva, što je zabrinjavajuće stanje koje se pogoršava u poređenju s drugim zemljama u regionu, kao što su Srbija i Crna Gora.
Iznosi penzija u EU su značajno niži od plata koje su ljudi zarađivali pre penzionisanja. Ovaj trend otežava starijim osobama da održe svoj životni standard nakon prestanka radne aktivnosti. Statistika pokazuje da je stopa rizika od siromaštva među penzionerima u EU porasla sa 12% u 2013. godini na 15,5% u 2023. godini, što dodatno ukazuje na pogoršanje uslova života starijih osoba.
Prema najnovijim podacima Evrostata, koji porede medijanu prihoda od penzija osoba starosti od 65 do 74 godine sa medijanom plata onih u dobi od 50 do 59 godina, jasno je koliko su mirovine u različitim evropskim zemljama adekvatne. Tokom 2023. godine, ukupni odnos između ovih prihoda u EU iznosio je 58%. To znači da bi osoba koja je zarađivala 100 evra u dobi od 50 do 59 godina primila samo 58 evra penzije kada dostigne uzrast od 65 do 74 godine.
Ovaj odnos varira između zemalja. Na vrhu liste je Grčka sa odnosom od 78%, dok Španija i Italija imaju 77% i 75% respektivno. Portugal je blizu proseka EU sa 61%. U suprotnosti s tim, Hrvatska je na dnu lestvice sa samo 35%, što ukazuje na ozbiljnu nepovoljnost u sistemu penzija. Ispod Hrvatske su samo Litvanija sa 36% i Irska sa 39%. U poređenju s tim, Crna Gora ima odnos od 38%, Slovenija 44%, a Srbija 46%.
Ovakvi podaci ukazuju na to da su penzije u Hrvatskoj izuzetno niske, što se može smatrati ozbiljnim problemom za društvo. Penzioneri se često suočavaju s izazovima u svakodnevnom životu, a niske penzije otežavaju im da pokriju osnovne životne troškove. Ovo dovodi do povećane zavisnosti od drugih socijalnih davanja i pomoći, što dodatno opterećuje budžet države.
Važno je napomenuti da su niske penzije često rezultat loših ekonomskih politika i nedovoljnih ulaganja u socijalne sisteme. Mnogi penzioneri su radili čitavog života, ali su zbog različitih razloga, uključujući nisku minimalnu platu i nesigurne radne uslove, primili minimalne iznose penzija. Ova situacija zahteva hitnu reformu kako bi se poboljšali uslovi za starije osobe i obezbedio im dostojanstven život.
Osim toga, demografske promene, kao što su starenje populacije i smanjenje broja radnih mesta, dodatno komplikuju situaciju. Sa sve većim brojem penzionera i manjim brojem aktivnih radnika koji uplaćuju u penzioni sistem, održivost trenutnog sistema postaje sve upitnija.
Rešenja za ovaj problem mogu uključivati povećanje iznosa penzija, reformu penzionog sistema, kao i jaču podršku starijim građanima kroz različite socijalne programe. Takođe, važno je raditi na podizanju svesti o važnosti štednje za penziju i osigurati da buduće generacije budu bolje pripremljene za život nakon radnog veka.
U zaključku, situacija s penzijama u Hrvatskoj i šire u Evropi zahteva ozbiljnu pažnju i reforme kako bi se obezbedila finansijska sigurnost starijim osobama. U suprotnom, rizik od siromaštva će se i dalje povećavati, a kvalitet života mnogih penzionera će značajno opasti. U tom smislu, svi akteri, od vlade do različitih nevladinih organizacija, moraju raditi zajedno kako bi se pronašla održiva rešenja za ove izazove.
