Građani Hrvatske su prvi započeli bojkot najvećih trgovinskih lanaca zbog visokih cena, a ubrzo su im se pridružili i građani Srbije i Crne Gore. Ovaj trend je doveo do organizovanja protestnog šopinga u susednom Trstu, gde su se Hrvati okupili da kupe proizvode po znatno nižim cenama. Uočene su razlike u cenama koje su izazvale nezadovoljstvo među potrošačima, a najviše pažnje privukle su špagete koje se u Trstu mogu nabaviti za svega 80 centi.
Na primer, omekšivači za veš koštaju 2.65 evra, velika Nutella na sniženju je 6.74 evra, pasirani paradajz košta 71 cent, dok je pakovanje toalet papira sa 18 rolni blizu 10 evra. Ove cene su u kontrastu sa onima u Hrvatskoj i Srbiji, što je dodatno motivisalo građane da traže alternative u susednim zemljama.
U subotu, Trst je bio pun Slovenaca koji su takođe iskoristili priliku za šoping, budući da je u njihovoj zemlji bio praznik. Ove informacije ukazuju na to da je fenomen bojkota izazvao širi regionalni trend, gde potrošači traže povoljnije cene i kvalitetnije proizvode.
Prema podacima Poreske uprave Hrvatske, bojkot trgovina i usluga je u petak dao najbolje rezultate do sada. Organizatori bojkota, internet platforma „Halo, inspektore“, navode da su trgovci tokom protekle dve sedmice bojkota već izgubili više od 80 miliona evra, što predstavlja oko 2% od ukupnog godišnjeg prihoda deset najvećih trgovačkih lanaca u Hrvatskoj.
Kada govorimo o rezultatima bojkota u Srbiji, Poreska uprava Srbije je objavila da je ukupan promet u pet trgovačkih lanaca, uključujući „Delhaize“ (Maxi i Shop&Go), „Mercator“ (Roda i Idea), „DIS“, „Univerexport“ i „Lidl“, u petak, 31. januara, bio manji za više od 423 miliona dinara u odnosu na prethodni dan. U petak je izdato 865.758 fiskalnih računa, a ostvareni promet iznosio je 911.110.569 dinara, dok je u četvrtak izdato 1.157.985 fiskalnih računa sa prometom od 1.334.431.914 dinara.
Ovi podaci ukazuju na to da je bojkot izazvao značajan pad prometa u trgovinama, što je svakako bio jedan od ciljeva potrošača koji su želeli da pokažu svoje nezadovoljstvo visinama cena. Ova situacija može dovesti do promene u strategijama trgovinskih lanaca, koji će možda morati da razmotre prilagođavanje cena ili ponude kako bi zadržali svoje kupce.
Fenomen bojkota i šopinga u susednim zemljama takođe može ukazivati na šire ekonomske trendove u regionu. Potrošači postaju sve svesniji svojih prava i mogućnosti, a njihova sposobnost da se organizuju i deluju kolektivno može imati dugoročne posledice na tržište i ekonomiju.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se bojkot ne događa samo kao reakcija na visoke cene, već i kao odgovor na šire ekonomske pritiske i osećaj frustracije među potrošačima. Ova situacija može poslužiti kao podsticaj za šire promene u načinu na koji trgovci pristupaju cenama i uslugama, kao i za jačanje svesti o potrošačkim pravima u regionu.
Kako se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti kako trgovci reaguju na ove promene i da li će doći do prilagođavanja cena ili ponuda koje bi mogle zadovoljiti potrošače i smanjiti osećaj frustracije koji trenutno osećaju. Bojkot može postati značajan faktor u oblikovanju budućnosti maloprodaje u regionu, sa potencijalom da utiče na ekonomsku politiku i prakse trgovaca.
