Na nedavnoj granici iz Srbije vraćeni su kiseli krasatavčići zbog prisustva ostataka pesticida metalaxyl. Prema standardima Evropske unije, maksimalna dozvoljena količina ovog pesticida na tržištu je 0,01 mg/kg, dok je u srpskim proizvodima pronađeno 0,022 +/- 0,11 mg/kg. Iako se smatra da ovo ne predstavlja rizik, već samo neslaganje sa evropskim standardima.
Metalaxyl-M je pesticid koji se koristi za suzbijanje bolesti biljaka uzrokovanih gljivicama. Kao jedini potpuno sistemski aktivni sastojak efikasan protiv vodenih plesni, od velike je važnosti za uzgoj povrća na otvorenom. Naročito zbog nedostatka alternativnih fungicida za mnoge useve u osetljivim fazama rasta.
U Hrvatskoj je trenutno prisutna rasprava o ovoj temi, dok se u Srbiji ističe da se sve radi u skladu sa zakonima. Očigledno je da postoji razlika u proceni nivoa tolerancije pesticida između država članica EU i zemalja iz regiona. Dok hrvatski zakoni strože kontrolišu prisustvo pesticida u hrani, srpski proizvođači moraju prilagoditi svoje proizvodne procese kako bi mogli izvoziti proizvode na evropsko tržište.
Pesticidi su u današnje vreme neophodni za zaštitu useva od raznih bolesti i štetočina. Međutim, njihova primena mora biti pažljivo kontrolisana kako bi se osiguralo da ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi i životinja. Zato su standardi Evropske unije postavljeni tako strogo, kako bi se garantovala bezbednost hrane i zaštita potrošača.
Ukoliko se želi izvoziti proizvode na evropsko tržište, proizvođači moraju poštovati ove standarde i obezbediti da njihovi proizvodi ne sadrže štetne hemikalije u količinama većim od dozvoljenih. U suprotnom, mogu se suočiti sa zabranom izvoza ili vraćanjem proizvoda sa granice, kao što je to bio slučaj sa kiselim krasatavčićima iz Srbije.
Različite zemlje imaju različite politike i propise kada je u pitanju upotreba pesticida. Dok neke zemlje imaju stroge kontrole i ograničenja u vezi sa upotrebom pesticida, druge imaju manje restriktivne standarde. Razlike u nivou tolerancije pesticida mogu dovesti do problema prilikom trgovine i izvoza poljoprivrednih proizvoda između različitih zemalja.
U ovom konkretnom slučaju, Srbija se suočava sa problemom nedovoljne usaglašenosti sa evropskim standardima u vezi sa pesticidima. Iako se tvrdi da proizvodi koji su vraćeni sa granice ne predstavljaju rizik po zdravlje, već samo neslaganje sa standardima, ovo pitanje izaziva zabrinutost i postavlja pitanje o kontroli i bezbednosti hrane koja se izvozi.
Kontrola pesticida i ostalih hemikalija u hrani je od velike važnosti za zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine. Evropska unija postavlja stroge standarde kako bi se osiguralo da hrana koja se nalazi na tržištu ne sadrži štetne supstance u koncentracijama koje mogu predstavljati rizik po zdravlje.
Uprkos nedoumicama i neslaganjima u vezi sa nivoom tolerancije pesticida, važno je da se sarađuje i pronalaze rešenja koja će omogućiti izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije na evropsko tržište. Ovo nije samo pitanje ekonomije, već i bezbednosti hrane i zaštite potrošača.
Zato je neophodno da proizvođači preduzmu sve potrebne korake kako bi se osiguralo da njihovi proizvodi ispunjavaju evropske standarde i da ne sadrže štetne supstance u količinama većim od dozvoljenih. Samo na taj način će moći da izvoze svoje proizvode na evropsko tržište i da se održe konkurentnima u globalnoj trgovini.
