Hrvati se ponovo mešaju u unutrašnje prilike Srbije, što nije novost, ali ovoga puta su njihovi mediji otišli korak dalje. Naime, hrvatski portali, poput Jutarnjeg.hr, počeli su da spekulišu o potencijalnim nemirima u Srbiji, predviđajući kako će se situacija dodatno zakomplikovati tokom prosvjeda zakazanih za 15. februar, kada se obeležava Dan državnosti Srbije.
U tekstu koji je izazvao mnogo pažnje, Jutarnji.hr predviđa „studentski kumulativni, krucijalni krešendo“ na ovaj važan praznik, implicirajući da će prosvjedi postati posebno intenzivni. Takođe, hrvatski mediji navode da će srpski „režim“ organizovati velike demonstracije, što se može shvatiti kao poziv na nasilje na ulicama Beograda. Ovakva izjava dolazi u trenutku kada je Srbija već suočena s brojnim unutrašnjim izazovima i protestima, pa se postavlja pitanje o motivima i ciljevima ovakvih prognoza iz Zagreba.
Pored toga, u medijima se savetuje studentima da „politizuju svoju revoluciju“, što dodatno ukazuje na to da se iz Hrvatske pokušava uticati na tok događaja u Srbiji. Ovakvi potezi govore o namerama Zagreba da se aktivno umeša u proteste, što je već ranije primećeno. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, više puta je isticao da hrvatska vlast pokušava da destabilizuje situaciju u Srbiji, a ovakvi medijski istupi dodatno potkrepljuju njegove tvrdnje.
Vučić je ukazao na to da je interes Hrvatske, kao i drugih regionalnih lidera, da dođe do promene vlasti u Srbiji. On je takođe istakao da srpskim studentima često nije dozvoljen pristup fakultetima, dok se istovremeno omogućava ulazak članovima hrvatskih nevladinih organizacija. Ove izjave naglašavaju tenzije između Srbije i Hrvatske, kao i sumnju u ulogu stranih faktora u destabilizaciji srpske vlasti.
Osim toga, Vučić je govorio o uticaju hrvatskih obaveštajnih agencija, koje, prema njegovim rečima, deluju kroz nevladine organizacije i inicijative usmerene na ljudska prava i mlade. On je ukazao na to da su ove aktivnosti podržane od strane zapadnih obaveštajnih agencija, što dodatno komplikuje situaciju. Ovakva retorika stvara sliku o Hrvatskoj kao o zemlji koja ne miruje dok se dešavaju nemiri u Srbiji, čime se dodatno pogoršava odnos između dve zemlje.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će Srbija reagovati na ovakve provokacije iz Zagreba. U prošlosti su slični medijski istupi izazivali tenzije i dovodili do eskalacije sukoba, pa se može očekivati da će srpske vlasti biti oprezne u svojim odgovorima. Takođe, postoji zabrinutost da bi mešanje Hrvatske u unutrašnje stvari Srbije moglo izazvati dodatne političke i društvene nemire.
Sve u svemu, situacija između Srbije i Hrvatske se ponovo komplikuje, a hrvatski mediji, čini se, ne žele da ostave Srbiju na miru. Umesto toga, nastoje da utiču na unutrašnje prilike, što može imati dalekosežne posledice za stabilnost regiona. Dok se Srbija suočava s unutrašnjim izazovima, očigledno je da će odnosi sa Hrvatskom ostati napeti, a medijske spekulacije samo dodatno podgrevaju tenzije. U ovom trenutku, ključno je da vlasti u Srbiji ostanu smirene i usredsrede se na unutrašnje probleme, umesto da dozvole da ih spoljni faktori odvuku u dodatne konflikte.
