Prašinska oluja koja je iznenadila vozače u okolini Kule 16. aprila nije bila neočekivana. Stručnjaci ističu da usled klimatskih promena, prašinske oluje postaju nova realnost na ovom podneblju, posebno u širem regionu Panonske nizije.

Tlo u Vojvodini je „pravo mesto“ za prašinske oluje, jer su zemljišta sa aluvijalnim depozitima idealni izvori prašine. Klimatske promene dovode do degradacije zemljišta i povećavaju rizik od prašinskih oluja. Suše su sve češće, što povećava problem erozije zemljišta.

Nedostatak adekvatne terminologije i nedovoljno razvijeni sistemi praćenja i upozoravanja doprinose nedostatku spremnosti na problem prašinskih oluja. Zbog njihove nagle i nepredvidive prirode, teško ih je predvideti, ali je moguće boriti se protiv njih.

Adaptacija rečnika i smanjivanje izvorišnih oblasti čestica mogu smanjiti rizik od prašinskih oluja. Uvođenje pokrovnih useva može poboljšati kvalitet zemljišta i zaštititi od erozije. Činjenica je da se kompleksne promene zahtevaju pravilno vrednovanje i pristup kako bi se smanjili rizici.

Na nivou Ujedinjenih nacija, Konvencija za borbu protiv dezertifikacije je objavila vodič za procenu rizika od peščanih i prašinskih oluja 2022. godine. Zemlje poput Srbije još uvek nisu prepoznate kao mesta povećanog rizika od prašinskih oluja, ali je važno da se prepoznaju i preduzmu potrebne mere kako bi se izbegle negativne posledice.