U četvrtak će se održati sastanci Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije na kojima će biti odlučeno da li će referentne kamatne stope biti smanjene. Kamatna stopa ECB je trenutno na 4,5%, dok je NBS smanjila svoju kamatnu stopu u junu i julu, zadržavajući je na 6% u avgustu.

Iako su referentne kamate pale, međubankarske kamate i domaće bankarske kamate nisu pratiile taj trend, dok su cene stanova nastavile rasti. Prosečna cena oglašenih stanova u Beogradu je 2.640 evra, bilježeći rast od oko 40 evra od početka godine. Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da su cene stanova porasle za 4,5% u starogradnji i 5,12% u novogradnji u prvom tromesečju 2024. godine, iako je broj transakcija opao za 6,5%.

Profesor Nikola Stakić sa Univerziteta „Singidunum“ objašnjava da investiciona priroda tržišta nekretnina smanjuje uticaj kamatnih stopa na cene nekretnina. Ipak, pad kamatnih stopa može biti odstojan za one koji uzimaju dugoročne kredite radi stambenog rešenja.

Stručnjaci pripisuju slabu prodaju nekretnina u Srbiji manjku kreditnih kupaca, koji trenutno učestvuju sa 18% u trgovini stanovima. Skupi hipotekarni krediti su takođe doprineli rastu zaduženosti za stambene kredite.

Kretanje kamatnih stopa na hipotekarne kredite pokazuje da su u julu 2024. godine prosečne kamatne stope za evro bile 5,06% za nove kredite i 4,53% za stare. Odlukom NBS, kamatne stope su ograničene do kraja 2024. godine.

Jedini način da cene nekretnina padnu jeste povećanje ponude i smanjenje broja neuseljenih stanova na tržištu. Međutim, ipak postoji veliki broj neuseljenih stanova koji nisu aktivni na tržištu, jer su kupljeni kao investicija ili „penzija“.

Iako su kamatne stope pale, cene stanova i dalje rastu, a trendovi na tržištu nekretnina u Srbiji će zavisiti od potražnje i ponude, kao i budućih odluka centralnih banaka.