Heroja sa Košara, Zlatko Solunac (48) iz Lapova, koji je preminuo pre tri godine, se pamti kao plemenit, hrabar, požrtvovan, dostojanstven, častan, pravedan čovek velikog srca i velik patriot. Njegovi saborci, nadređeni i vojnici ga se sećaju kao jedinstvenog čoveka. Bio je stariji vodnik prve klase, komandant sa Košara, ratni veteran 125. motorizovane brigade Prištinskog korpusa, 24. bataljona za specijalna dejstva i 5. bataljona Vojne policije Vojske Srbije. Oženjen je bio 21 godinu, a kako kažu njegova supruga Slađa i sin Miloš, još uvek se bore sa njegovom smrću.

Solunac je bio više puta ranjavan, posebno teško na Košarama. Iako su geleri završili u njegovoj glavi, previo bi rane i nastavio da brani otadžbinu. Bio je izrazito hrabar i nikada nije bio u bolnici zbog ranjavanja. Jedini put je to uradio 20 godina nakon Košara, kada su mu izvađeni geleri iz glave. Njegova supruga ističe da je zbog stresa sa Košara imao brojne zdravstvene probleme zbog kojih je godinu dana nakon penzionisanja preminuo.

Imao je brojna odlikovanja i medalje za hrabrost i vojničku spremnost. Supruga Slađa je najavila da će prikupiti pisma njegovih saboraca kako bi objavila knjigu u njegovu čast, kako bi se sećanje na njega sačuvalo u srcima.

Njegovi saborci ga se sećaju kao tihe, povučene, nenametljive osobe koja je sve zadatke izvršavala vojnički tačno, pravovremeno i profesionalno. Svima je bio drag i cenjen, težak za ne voliti. Bio je udarna pesnica 125. brigade i sačuvao duh nepobedivosti srpskog vojnika.

Zlatko Solunac je bio pravi heroj, ratnik, otac, suprug i patriota, koji će zauvek ostati u srcima svojih najbližih, saboraca i svih onih koji su imali priliku da ga upoznaju. Njegov život i dela će se pamtiti i prosleđivati budućim generacijama kao primer hrabrosti, požrtvovanosti i ljubavi prema otadžbini.