Grupa poslanika predala je Predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu Skupštini Crne Gore, koji bi trebao biti na dnevnom redu sednice krajem juna. Predlog su potpisala 43 poslanika parlamentarne većine, a u tekstu se između ostalog navodi da se Skupštini predlaže usvajanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu. S obzirom na to da će 2025. godine biti 80. godišnjica ovog užasnog zločina, predlaže se da Skupština posveti posebnu pažnju komemoraciji i osudi zločine počinjene u Jasenovcu.
Predlog rezolucije naglašava istorijsku važnost Jasenovca kao mesta gde su nevini ljudi izgubili svoje živote. Također, predlaže da 22. april bude zvanično priznat kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu, koji će se obeležavati svake godine. Skupština Crne Gore osuđuje svako poricanje genocida u Jasenovcu i poziva na očuvanje sećanja na te tragične događaje kroz obrazovne programe i aktivnosti koje će sprečiti bilo kakav oblik revizionizma.
Konačnim usvajanjem rezolucije, Skupština Crne Gore se obavezuje da aktivno doprinosi očuvanju sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu, promoviše toleranciju, razumevanje i borbu protiv svih oblika mržnje i diskriminacije. Također se podstiče obeležavanje 22. aprila kao dana sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu, te će Skupština svake godine slati delegaciju koja će učestvovati u programima komemoracije.
Skupština Crne Gore također ohrabruje državne organizacije na svim nivoima, predsednika Crne Gore, civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne strane, da obeležavaju 22. april organizacijom posebnih događaja i aktivnosti u sećanju na žrtve genocida u Jasenovcu, koji je počinjen u periodu 1941. – 1945. godine.
Predsednik Skupštine Andrija Mandić ranije je izjavio da će Predlog rezolucije biti na dnevnom redu sednice Skupštine Crne Gore krajem juna, što je izazvalo pozitivne reakcije u javnosti. Očekuje se da će Skupština podržati ovaj Predlog rezolucije i tako se pridružiti drugim državama koje već priznaju zločin genocida u Jasenovcu i posvećuju posebnu pažnju sećanju na žrtve.
Jasenovac je notoran logor smrti koji je bio jedan od najvećih ustaških logora tokom Drugog svetskog rata. Više od 80,000 ljudi, uglavnom Srba, Jevreja i Roma, ubijeno je u tom logoru tokom samo četiri godine postojanja. Zbog toga se Jasenovac smatra simbolom genocida i terora koji su se dešavali ustaške NDH tokom rata.
Uvođenje Dana sećanja na genocid u Jasenovcu u kalendar zvaničnih praznika i obeležavanje tog dana kao posebnog dana sećanja i komemoracije predstavlja važan korak ka očuvanju sećanja na žrtve tog strašnog zločina. Također, osuda svakog oblika negiranja genocida i promovisanje tolerancije i razumevanja su ključni elementi u borbi protiv zločina genocida i diskriminacije.
Predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu predstavlja važan korak ka suočavanju sa prošlošću i priznavanju stradanja nevinih žrtava. Uvođenje Dana sećanja na genocid u Jasenovcu i posvećivanje posebne pažnje komemoraciji i osudi zločina predstavljaju moralnu obavezu prema žrtvama i njihovim porodicama, ali i važan korak ka izgradnji mira i pomirenja među narodima.
