U savremenom društvu, kućni ljubimci su često više od običnih životinja; oni su članovi porodice. Njihova prisutnost donosi radost, ali dolazak trenutka rastanka postavlja teška pitanja, posebno o tome gde sahraniti svog ljubimca. U glavnom gradu Crne Gore, Podgorici, ovo pitanje postalo je sve aktuelnije, jer građani nemaju adekvatan prostor za ukop svojih ljubimaca. Uprkos višegodišnjim obećanjima, groblje za kućne ljubimce još uvek nije izgrađeno, a mnogi vlasnici su primorani da se sami snalaze, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Pre šest godina, inicijativa za izgradnju krematorijuma i groblja za kućne ljubimce podneta je gradskoj vlasti, ali do danas nije ostvarena. Direktor NVO „Prijatelji životinja Podgorica“, Dragoje Vlahović, apeluje na gradonačelnika Sašu Mujovića i druge predstavnike gradske vlasti da hitno donesu odluku o izgradnji ovakvog objekta. Vlahović naglašava da je Podgorica jedan od retkih glavnih gradova u Evropi koji nema groblje za kućne ljubimce, što je sramotno s obzirom na to da skoro svaka druga porodica u gradu ima ljubimca.
Osim emocionalnog aspekta, postoji i ozbiljna ekološka dimenzija ovog problema. Vlahović upozorava da su građani primorani da sahranjuju svoje ljubimce po parkovima i javnim površinama. Takvo neodgovorno ponašanje može dovesti do zaraza i drugih zdravstvenih problema, kako za ljude, tako i za preostale životinje. On smatra da je hitna izgradnja groblja i krematorijuma nužna kako bi se obezbedila sigurnost i zdravlje svih građana.
Iz gradske vlasti su ranije iskazali spremnost da obezbede prostor i infrastrukturu za sahranjivanje ljubimaca, ali problem leži u nedonošenju Prostorno-urbanističkog plana (PUP). Ovaj plan je više puta odlagan, ali je sredinom decembra pokrenuta javna rasprava o važnom dokumentu koji bi trebalo da omogući izgradnju groblja. Očekuje se da će PUP biti usvojen u skoroj budućnosti, što bi moglo otvoriti vrata za realizaciju ovog projekta.
Vlahović takođe ukazuje na to da bi groblje za kućne ljubimce bilo samoodrživo. Uloženi novac bi se mogao povratiti kroz prodaju parcela i naplaćivanje troškova održavanja. Na ovaj način, grad bi mogao ne samo da reši problem sahranjivanja ljubimaca, već i da obezbedi dodatne prihode.
Važno je napomenuti da se ne radi samo o fizičkom prostoru za sahranu, već i o emocionalnoj podršci koju takvo mesto može pružiti vlasnicima. Gubitak ljubimca je duboko emocionalno iskustvo, a adekvatno mesto za ispraćaj može pomoći u procesu tugovanja. Mnogi ljudi žele da znaju da su njihovi ljubimci poštovani čak i nakon smrti, a groblje za kućne ljubimce moglo bi zadovoljiti tu potrebu.
Osim toga, postojanje groblja bi podstaklo i veću svest o odgovornom vlasništvu nad ljubimcima. Sa pravilnim mestom za sahranu, vlasnici bi mogli da razmišljaju o tome kako da se brinu o svojim ljubimcima do kraja njihovog života, umesto da se suočavaju s neugodnostima neadekvatnog ukopa.
Ukratko, pitanje sahranjivanja kućnih ljubimaca u Podgorici zahteva hitno rešenje. Građani zaslužuju da imaju prostor koji će im omogućiti dostojanstven ispraćaj svojih ljubimaca, a grad bi trebao da preuzme odgovornost i obezbedi adekvatnu infrastrukturu. Izgradnja groblja i krematorijuma za kućne ljubimce nije samo pitanje praktičnosti, već i pitanje poštovanja prema životinjama koje su deo naših života.
