Globalni dug dostigao je rekordnih 312 biliona dolara na kraju drugog kvartala 2024. godine, pokazuju podaci Instituta za međunarodne finansije (IIF). Glavni razlog ovog rekordnog duga je rast zaduživanja u Sjedinjenim Američkim Državama i Kini. Pored njih, i druge zemlje kao što su Indija, Rusija i Švedska povećale su svoje dugove. Nasuprot tome, ostale evropske zemlje i Japan su zabeležili značajan pad duga.

Podaci pokazuju da je svetski dug porastao za 2,1 bilion dolara u prvoj polovini godine, a postoji mogućnost da se situacija dodatno pogorša zbog smanjenja kamatnih stopa. Ovaj trend je zabrinuo mnoge ekonomske stručnjake i analitičare koji prate kretanje globalne ekonomije.

Iako su Kina i Sjedinjene Američke Države glavni krivci za porast globalnog duga, i druge zemlje širom sveta su doprinele povećanju ovog problema. Indija, Rusija i Švedska su takođe zabeležile rast zaduživanja, što dodatno opterećuje svetsku ekonomiju.

Sa smanjenjem kamatnih stopa, postoji zabrinutost da će se situacija dodatno pogoršati, jer će ljudi i kompanije moći da se zaduže sa manje troškova. To može dovesti do prevelikog zaduživanja i problema sa vraćanjem dugova u budućnosti.

Ekonomski stručnjaci savetuju vlade da budu oprezne sa zaduživanjem i da vode računa o mogućim posledicama takvih radnji. Povećanje duga može dovesti do ekonomske krize i finansijskih problema za pojedine zemlje, što bi moglo imati ozbiljne posledice na globalnu ekonomiju.

Analitičari upozoravaju da je potrebno preduzeti hitne mere kako bi se smanjio globalni dug i sprečile moguće posledice po svetsku ekonomiju. Vlade širom sveta trebaju da preduzmu odgovarajuće korake kako bi smanjile svoje dugove i izbegle potencijalnu ekonomsku krizu.

Nadamo se da će ekonomske vlasti uspeti da pronađu rešenje za ovaj problem pre nego što bude prekasno. Globalni dug je postao ozbiljna pretnja za stabilnost svetske ekonomije i posledice mogu biti katastrofalne ako se adekvatne mere ne preduzmu na vreme.