Pored toga, utvrđeno je da su najveći svetski naftni giganti poput Šela, Britiš Petroleuma (BP), Ševrona, Ekson Mobajla i Total Eneržija ostvarili ogroman profit od 260 milijardi evra od početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine. Ovo je dovelo do značajnog povećanja cena energenata i računa za domaćinstva širom sveta, što je izazvalo zabrinutost međunarodne nevladine organizacije Global vitnes.
Prema izveštaju časopisa Gardijan, britanski energetski divovi Šel i BP ostvarili su ukupni profit od 87,4 milijarde evra od početka sukoba u Ukrajini. Global vitnes procenjuje da bi ova suma mogla da pokrije račune za električnu energiju britanskih domaćinstava tokom 17 uzastopnih meseci. Samo Šel je ostvario profit od 54,6 milijardi evra, dok je BP zaradio 32,8 milijardi evra od drugog kvartala 2022. godine do danas.
Organizacija Global vitnes tvrdi da kompanije poput Šela, BP-a, Ševrona, Ekson Mobajla i Total Eneržija, uprkos visokim zaradama, smanjuju svoje ciljeve za zaštitu klime. Umesto toga, fokusiraju se na naftne projekte koji im donose visok profit. Ovo je izazvalo kontroverze i osudu javnosti, s obzirom na rastuće ekološke probleme i potrebu za prelaskom na obnovljive izvore energije.
Rat u Ukrajini je imao katastrofalne posledice za milione ljudi, kako za obične Ukrajince koji žive u senci rata, tako i za domaćinstva širom Evrope koja se bore da zagreju svoje domove. Prema rečima višeg istraživača za fosilna goriva organizacije Global vitnes, Patrika Galeja, analiza pokazuje da su, bez obzira na to šta se dešava na linijama fronta, glavni pobednici ovog rata velike naftne kompanije.
Ovo otkriće izazvalo je ogorčenje u javnosti, posebno među onima koji su direktno pogođeni rastućim cenama energenata i računa za struju. Mnogi ljudi su se obratili vladama i regulatornim telima, zahtevajući akciju kako bi se zaštitila njihova ekonomska sigurnost. Takođe, postavlja se pitanje odgovornosti najvećih svetskih naftnih kompanija prema društvu i zaštiti životne sredine.
Izveštaj organizacije Global vitnes je podstakao raspravu o ulozi naftnih kompanija u globalnoj politici i ekonomiji. Mnogi se slažu da je potrebno promeniti način na koji se ove kompanije posluju i da bi trebalo da se fokusiraju na razvoj obnovljivih izvora energije. Takođe, naglašava se važnost veće transparentnosti i odgovornosti u poslovanju, kako bi se osiguralo da profit ne ide isključivo na račun ekološke štete i ekonomske nestabilnosti.
U međuvremenu, očekuje se da će pritisak javnosti i regulatornih tela naterati naftne kompanije da preispitaju svoje poslovne strategije i da preduzmu korake ka većoj održivosti. U suprotnom, ovo pitanje moglo bi da izazove dalje socijalne i ekonomske probleme širom sveta, pogotovo u svetlu globalne energetske krize koja već uzima danak na finansijsku i ekonomsku stabilnost.