Na raskrsnici glavnih ulica Zapadnog Berlina nalazi se Međunarodni kongresni centar (ICC), jedan od najimpozantnijih i najkontroverznijih arhitektonskih projekata Hladnog rata. Ova monumentalna građevina, poznata kao „Svemirski brod“ ili „Borbeni brod Šarlotenburga“, nekada je simbolizovala zapadnu tehnološku moć i modernizam. Ipak, poslednjih deset godina zjapi prazna, čekajući sanaciju i novu svrhu.
Grad Berlin je odlučio da vrati ICC u život i trenutno se traže investitori spremni da preoblikuju ovo džinovsko zdanje kako bi ga ponovo učinili funkcionalnim. Postavlja se pitanje može li se ovaj relikt prošlosti prilagoditi budućnosti.
Da bismo razumeli zašto je ICC izgrađen, potrebno je vratiti se u vreme Hladnog rata, kada su Berlin, Nemačka i svet bili podeljeni gvozdenom zavesom. Dok je Istočna Nemačka gradila Palatu Republike, Zapadni Berlin je odgovorio izgradnjom najvećeg kongresnog centra na svetu, koji će predstavljati moć kapitalizma i globalizacije. Projekat su vodili supružnici Ralf Šuler i Ursulina Šuler-Vite, koji su osmislili futurističku konstrukciju kakva dotad nije viđena. ICC je sagrađen između 1973. i 1979. godine, a njegova cena premašila je 900 miliona nemačkih maraka, što ga je učinilo najskupljom građevinom u Zapadnom Berlinu od Drugog svetskog rata.
Odmah po otvaranju, ICC je izazvao podeljene reakcije. Dok su ga neki smatrali simbolom tehnološkog napretka, drugi su ga kritikovali kao megalomanski i preskup projekat. Ono što ICC čini posebnim nije samo njegova veličina – dugačak je 320 metara, širok 80 metara i visok 40 metara – već i njegov inovativni inženjerski koncept. Zgrada je projektovana tako da unutrašnjost lebdi unutar spoljne čelične ljuske, omogućavajući potpunu izolaciju od spoljne buke i vibracija. Glavne dvorane ICC-a su čak „obešene“ o konstrukciju, što poboljšava akustiku i omogućava održavanje više događanja istovremeno bez ometanja.
Unutrašnjost ICC-a oblikovana je s naglaskom na futurizam 60-ih i 70-ih godina, s različitim svetlosnim instalacijama koje koriste crvenu i plavu boju za navođenje posetilaca. Uprkos tehnološkoj sofisticiranosti, ICC je postepeno gubio svoju funkciju. Njegove dimenzije, nekad prednost, postale su prepreka, a troškovi održavanja su bili previsoki. Konkurencija modernijih kongresnih centara u Berlinu učinila ga je manje atraktivnim.
Godine 2014. ICC je zatvoren, a od tada je služio samo povremeno, kao smeštaj za izbeglice, centar za vakcinaciju tokom pandemije i prostor za umetničke izložbe. No, ključni problem ostaje: prisustvo azbesta, čije uklanjanje će koštati oko 400 miliona evra.
Berlinske vlasti sada su odlučile da daju ICC novi život. Pokrenut je konkurs za investitore, koji će moći da preuzmu objekat besplatno na 99 godina, pod uslovom da ga renoviraju i učine dostupnim javnosti. Zanimanje za ICC postoji – nedavna umetnička izložba bila je rasprodata, a ulaznice za Dan otvorenih vrata nestale su u svega dva sata.
Do kraja 2026. godine očekuje se odluka koja bi mogla označiti novi početak za ovu arhitektonsku ikonu. Možda će ICC ponovo postati mesto okupljanja i inovacija, simbol modernog Berlina, ili će ostati samo još jedan podsećnik na prošlost. U svakom slučaju, budućnost ovog monumentalnog zdanje ostaje neizvesna, ali uzbuđenje oko njegovog potencijala svakako ne izostaje.
