U debatama oko toga da li Srbija treba da iskoristi svoje litijumsko bogatstvo, često se čuje „argument“ da to ne planira nijedna evropska zemlja, ali nova istraživanja pokazuju suprotno. Evropska unija odobrava razvoj litijumskih projekata čak i u zaštićenim prirodnim područjima kako bi zadovoljila rastuće potrebe za ovim kritičnim sirovinama. Francuska rudarska kompanija „Imeris“ predstavila je projekat EMILI za eksploataciju litijuma u regionu Alije, koji je dobio podršku vlade na najvišem nivou. Litijumski projekti mogu se razvijati uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine i biodiverziteta.
Ovaj projekat prati i strategija vladine zelene reindustrijalizacije, a predviđa se otvaranje rudnika litijuma i gigafabrika litijumskih baterija. Takođe, prvi rudnik litijuma u EU mogao bi da bude otvoren u Austriji, dok se u Portugaliji razvijaju još dva litijumska projekta. Vlade ovih zemalja tretiraju ove projekte kao od nacionalnog interesa i očekuju da će unaprediti energetsku suverenost i doneti koristi lokalnom stanovništvu. Evropa ne čeka samo litijum, već i ostale kritične sirovine potrebne za energetsku tranziciju.
Dok se u Evropi odobravaju i podržavaju ovi projekti, u Srbiji se planira Projekat „Jadar“ koji bi se razvijao na području gde nema zaštićenih prirodnih dobara ili zona ekološke mreže „Natura 2000“. Studije o proceni uticaja na životnu sredinu su pokazale da nema naznaka da bi ovaj projekat mogao ugroziti ekološku celovitost ili raznovrsnost biljaka i životinja u okolini.
Primeri poput projekta u Švedskoj pokazuju da je održivo upravljanje moguće i da se slične operacije kao što je „Jadar“ razvijaju širom Evrope. Ovo istraživanje ukazuje na potencijalnu korist od litijumskih projekata u regionu i potrebu za razmatranjem svih aspekata pre donošenja konačne odluke o eksploataciji litijuma u Srbiji.
