Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) objavio je podatke o isplati penzija i drugih prava za 2023. godinu, prema kojima je 50.948 korisnika sa prostora bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) primilo svoje penzije. Ovi podaci ukazuju na značajan broj penzionera koji se nalaze u različitim državama nastalim nakon raspada SFRJ, a najviše korisnika dolazi iz Bosne i Hercegovine.
Prema informacijama koje je izložio Fond PIO, među ovim korisnicima, najviše ih dolazi iz Bosne i Hercegovine, gde je registrovano 22.099 penzionera. U okviru Bosne i Hercegovine, korisnici su raspoređeni u Republici Srpskoj, koja broji 13.143 penzionera, dok u Federaciji BiH ima 8.956 korisnika. Hrvatska se nalazi u drugom redu sa 12.732 penzionera, nakon čega slede Crna Gora sa 6.964, Severna Makedonija sa 5.937, i Slovenija sa 3.215 korisnika.
Ove statistike prikazuju koliko je važno za bivše građane SFRJ održati kontakte i veze sa matičnim zemljama, posebno kada je reč o penzijama i socijalnim pravima. Penzioneri u ovim državama primaju svoja sredstva mesečno, pri čemu se isplata vrši za tekući mesec koji prethodi isplati. Tokom 2024. godine, ukupna sredstva koja su transferisana ovim penzionerima iznose oko 92,9 miliona evra.
Osim što se radi o velikim finansijskim iznosima, ovi podaci takođe ukazuju na potrebu za dodatnim istraživanjem i analizom stanja penzionera koji žive van matične zemlje. Mnogi od njih se suočavaju sa izazovima kao što su visoki troškovi života, različiti standardi zdravstvene zaštite, kao i problematična administrativna pitanja koja se tiču prebacivanja penzija između država.
Pored toga, važno je napomenuti da je ovaj trend isplate penzija za korisnike koji žive u inostranstvu značajan i sa socijalnog aspekta. Penzije igraju ključnu ulogu u održavanju životnog standarda, a dodatne teškoće koje penzioneri mogu doživeti zbog udaljenosti od svojih matičnih zemalja mogu značajno uticati na njihovu svakodnevicu.
Mnogi penzioneri se oslanjaju na ove prihode kako bi preživeli, a svaka promena u isplatama ili regulativama može imati dalekosežne posledice. Zato je važno da se nastavi sa pružanjem podrške i pomoći ovim korisnicima, kako bi se osiguralo da dobiju svoja prava i da im se olakša život u novim društvenim i ekonomskim okvirima.
U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje kako će se situacija razvijati u budućnosti. Sa stalnim promenama u zakonodavstvu i ekonomskim uslovima, postoji potreba za stalnim praćenjem i prilagođavanjem strategija koje se koriste za isplatu penzija. Takođe, važno je da se osigura da penzioneri imaju pristup svim potrebnim informacijama o svojim pravima i mogućnostima koje su im dostupne.
Kao zaključak, podaci o isplatama penzija za korisnike u bivšim republikama SFRJ predstavljaju samo deo šire slike o izazovima sa kojima se suočavaju penzioneri. U budućnosti, potrebno je raditi na jačanju mreže podrške i komunikacije između penzionera i nadležnih institucija, kako bi se obezbedila bolja zaštita njihovih prava i poboljšao kvalitet života. U tom smislu, nastaviće se rad na unapređenju sistema koji će omogućiti efikasniju i transparentniju isplatu penzija, kao i pružanje dodatne pomoći onima kojima je najpotrebnija.
