Revidirana fiskalna strategija za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu predstavlja plan koji će dovesti do povećanja deficita države na 3% BDP-a u srednjem roku, objavio je Fiskalni savet. Iako je moguće da je ekonomski bilo bolje i da se planira niži fiskalni deficit, povećanje deficita neće ugroziti makroekonomsku stabilnost zemlje.
Nakon rekordnog fiskalnog deficita od 7,7% BDP-a u 2020. godini, fiskalna politika je vođena u smeru stabilizacije budžeta u naredne tri godine. Međutim, dolazi do zaokreta 2024. godine kada se planira povećanje ekspanzivnosti fiskalne politike. Umesto planiranog deficita od 1,5% BDP-a, sada se očekuje da će deficiti iznositi više od 2% BDP-a.
Rebalansom budžeta za 2024. godinu, budžetski deficit je povećan na 2,7% BDP-a, a sada revidirana strategija donosi dodatno povećanje deficita u naredne tri godine. Javni dug će se blago smanjivati u odnosu na BDP, ali će ostati ispod 50% BDP-a u celom periodu trajanja strategije.
Pored povećanja deficita, još dve značajne promene u revidiranoj strategiji su revizija BDP-a koja je dovela do smanjenja zvaničnog podatka o javnom dugu Srbije, kao i objavljivanje liste najvećih investicionih projekata sa njihovim troškovima. Javni rashodi su povećani u narednim godinama, dok su prihodi povećani za manje od rashoda, rezultirajući povećanjem deficita na 3% BDP-a.
Fiskalni savet ocenjuje da dodatno povećanje deficita nije bilo neophodno, pogotovo jer je povećanje pretežno rezultat povećanja tekuće budžetske potrošnje. Nema znatnih rizika da će prihodi podbaciti u odnosu na plan, dok su rashodi široko postavljeni u strategiji.
Strategija obuhvata 66 republičkih kapitalnih projekata, a najavljene su i promene u Poreskoj upravi, revizija cena pristupa distributivnom sistemu između EPS-a i EDS-a, kao i revizija plana prioritetnih investicija u energetici za 2025. godinu. Međutim, reformski planovi nisu ocenjeni kao zadovoljavajući, posebno u oblasti sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru.
Ukupno, revidirana fiskalna strategija donosi povećanje deficita države na 3% BDP-a u naredne tri godine, smanjenje javnog duga u odnosu na BDP, povećanje javnih rashoda i prihoda, kao i neophodne promene u javnom sektoru i energetici. Očekuje se da će ovi planovi doprineti ekonomskom razvoju zemlje, ali reforme u nekim oblastima još uvek ostaju nedovoljne.
