Beograd – U novoj epizodi video serijala Tanjug Reflektor, scenarista Antonio Gabelić razgovarao je o svom najnovijem delu, filmu „Pontonovo srce“, koji je režirao Senad Šahmanović. Gabelić je istakao da je ovaj film nastao u produkciji Radio-televizije Crne Gore, i da je inspiraciju za jedan od likova pronašao u Beograđaninu koji je strastveni ljubitelj starih automobila.
Gabelić je objasnio da „Ponton“ predstavlja stari model Mercedesa, simbolizujući neka jednostavnija vremena i vrline koje su, kako kaže, polako zaboravljene. „Ponton je u lošem stanju, ali predstavlja sve ono dobro. On povezuje sve likove i vraća nas u doba kada su očekivanja bila drugačija“, rekao je Gabelić.
Film „Pontonovo srce“ se izdvaja od savremenih filmskih ostvarenja, prepoznatljiv po svom drugačijem tonu. U njemu nema nasilja, pucnjave, oružja ili seksualnih scena, što je izazvalo sumnju među producentima. „Jedan producent je čak upitao: ‘Pa, ko će to da gleda?’“, podelio je Gabelić svoje iskustvo.
Scenarista je primetio da je savremeni film često ubrzan i pun akcije, što publiku navodi da gubi interes za filmove koji se fokusiraju na emocije i duboke ljudske odnose. „Čini se kao da smo zapali u crnu rupu filmova, gde ukoliko u filmu nema krvi do kolena ili jurnjave, ne znamo kako da uživamo u priči“, dodao je.
U „Pontonovom srcu“, Gabelić naglašava povratak korenima, gde se više oslanja na ljudske emocije nego na spektakularne vizuale. „Film donosi univerzalne vrednosti u kojima se svako može prepoznati“, rekao je. Kroz priču, scenarista se potrudio da poveže dramu, romantiku i humor, a kritičari su prepoznali emociju koju su želeli preneti.
Govoreći o stanju regionalne kinematografije, Gabelić je istakao razlike između Srbije i Hrvatske. On smatra da u Srbiji još uvek postoji tradicija odlaska u bioskop, dok se u Hrvatskoj taj trend polako gubi. „U Hrvatskoj, ljudi su prestali da idu u bioskop. Potrebno je nekoliko kvalitetnih naslova da se vrate“, objasnio je Gabelić.
Ova diskusija o filmu i regionalnoj kinematografiji dolazi u trenutku kada se sve više govori o važnosti emocionalne povezanosti u filmovima. Gabelić je naglasio da je „Pontonovo srce“ film koji se bavi temama koje su univerzalne i relevantne za sve gledaoce, bez obzira na njihovu pozadinu.
„U svetu gde je sve više nasilja i površnih sadržaja, mi želimo da ponudimo nešto što će ljude podsetiti na to šta je suštinska ljudska povezanost“, zaključio je Gabelić. Njegova posvećenost stvaranju filma koji se bavi emocijama i ljudskim odnosima pokazuje se kao sve važnija, s obzirom na trenutne filmske trendove.
Film „Pontonovo srce“ predstavlja pokušaj da se vrati autentičnost u kinematografiju, nudeći priču koja se temelji na dubokim emocijama i ljudskim iskustvima. S obzirom na izazove sa kojima se suočava regionalna kinematografija, Gabelić je optimista u vezi sa budućnošću filma i povratkom publike u bioskope.
U svetu preplavljenom brzim i uzbudljivim sadržajem, „Pontonovo srce“ može postati svetionik koji podseća gledaoce na važnost priče, emocija i suštinskih vrednosti koje film može ponuditi. Gabelićov rad pokazuje da je moguće stvoriti film koji ne samo da zabavlja, već i inspiriše i povezuje ljude na dubljem nivou.
