Brisel – Železnička mreža širom Evropske unije dostigla je dužinu od 200.947 kilometara železničkih linija u 2023. godini, prema najnovijim podacima koje je objavio Evrostat. Ova statistika oslikava značaj železnice kao ključnog načina prevoza u regionu i pruža uvid u gustinu železničkih pruga u različitim zemljama članicama EU.
Prema podacima Kancelarije EU za statistiku, Češka se ističe kao zemlja sa najvišom gustinom železničke mreže, sa 123,2 metra železničkih pruga po kvadratnom kilometru. Ova impresivna cifra ukazuje na dobro razvijen sistem železnice, koji olakšava pristup i mobilnost putnika i tereta. Za Češkom slede Belgija sa gustinom od 119,2 metra, Nemačka sa 109,5 metara i Luksemburg sa 104,8 metara po kvadratnom kilometru. Ove zemlje su lideri u razvoju železničke infrastrukture, što je od ključnog značaja za ekonomski rast i povezivanje unutar EU.
S druge strane, neke zemlje su zabeležile znatno nižu gustinu železničkih pruga. Grčka se nalazi na dnu liste sa samo 14 metara pruge na kvadratni kilometar, dok Finska, Švedska i Estonija beleže gustinu od 19,4, 26,8 i 27,2 metra, respektivno. Ove brojke ukazuju na izazove s kojima se suočavaju u razvoju železnice, posebno u pogledu dostupnosti prevoza i poboljšanja usluga za građane.
Gustina železničke mreže može imati značajan uticaj na mobilnost građana, kao i na ekonomiju zemalja. U zemljama sa visokom gustinom železnice, putnici imaju lakši pristup različitim destinacijama, što podstiče turizam i trgovinu. Povezivanje gradova i regiona putem efikasnog železničkog sistema može doprineti smanjenju saobraćajnih gužvi na putevima i doprineti smanjenju emisije CO2, što je posebno važno u svetlu globalnih klimatskih promena.
Pored ekonomske koristi, železnička infrastruktura takođe igra ključnu ulogu u održivom razvoju. Ulaganja u železnicu mogu doprineti smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva, a time i smanjenju zagađenja. Evropska unija je prepoznala značaj železnice kao ekološki prihvatljivog načina prevoza i sprovodi različite inicijative za unapređenje železničkog saobraćaja, uključujući povećanje investicija u infrastrukturu i modernizaciju postojeće mreže.
U svetlu ovih podataka, važno je napomenuti da se zemlje članice EU suočavaju sa različitim izazovima u pogledu održavanja i razvijanja železničke mreže. Dok neke zemlje ulažu značajna sredstva u modernizaciju i proširenje svojih železničkih pruga, druge se bore sa zastarjelom infrastrukturom i nedostatkom sredstava. To može dovesti do nejednakosti u dostupnosti železničkog prevoza i kvalitetu usluga koje se pružaju građanima.
Kako bi se poboljšala situacija, EU je pokrenula različite projekte i fondove koji su usmereni na unapređenje železničke infrastrukture u zemljama sa nižom gustinom pruga. Ovi projekti imaju za cilj da podstaknu investicije u železnicu, poboljšaju kvalitet usluga i olakšaju putnicima pristup železničkom prevozu.
U zaključku, železnička mreža u Evropskoj uniji predstavlja ključni element transportnog sistema, sa značajnim varijacijama u gustini pruga među zemljama članicama. Ulaganja u železničku infrastrukturu su od vitalnog značaja za ekonomski razvoj, održivost i mobilnost građana. Dok se neki regioni suočavaju sa izazovima, EU nastavlja da radi na unapređenju železnice kao efikasnog i ekološki prihvatljivog načina prevoza.
