Brisel – Evropska komisija (EK) danas je predstavila Akcioni plan sa kratkoročnim merama čiji je cilj smanjenje troškova energije za domaćinstva i industriju, kao i unapređenje Energetske unije. Ovaj plan takođe ima za cilj privlačenje investicija i bolju pripremu za potencijalne energetske krize. U saopštenju se navodi da će se uštede troškova energije progresivno povećavati na 130 milijardi evra godišnje do 2030. godine, a zatim na 260 milijardi evra do 2040. godine.
Akcioni plan, koji je ključni deo Sporazuma o čistoj industriji (Clean Industrial Deal), donosi kratkoročne olakšice potrošačima i doprinosi dubljoj integraciji tržišta energije. U planu su, takođe, navedeni predlozi za rešavanje strukturnih izazova koji povećavaju troškove energije u Evropskoj uniji. Posebno se ističe oslanjanje Evrope na uvezena fosilna goriva i nedostatak pune integracije elektroenergetskog sistema.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da se cene energije snižavaju i da se povećava konkurentnost. „Već smo značajno smanjili cene energije u Evropi udvostručavanjem obnovljivih izvora energije. Sada idemo korak dalje s Akcionim planom za pristupačnu energiju kao delom našeg Sporazuma o čistoj industriji“, naglasila je ona.
Da bi električna energija postala pristupačnija, Komisija će analizirati sve tri komponente računa za energiju, uključujući troškove mreže i sistema, poreze, dažbine i troškove snabdevanja. Ovaj pristup ima za cilj da identifikuje ključne tačke na kojima se može delovati kako bi se troškovi smanjili, čime će se olakšati teret potrošačima i omogućiti im veća sigurnost u snabdevanju energijom.
Osim Akcionog plana, Evropska komisija je danas predstavila i Sporazum o čistoj industriji (Clean Industrial Deal), koji je osmišljen kao ambiciozan poslovni plan za podršku konkurentnosti i otpornosti evropske industrije. Ovaj sporazum ima za cilj ubrzavanje dekarbonizacije i obezbeđivanje budućnosti proizvodnje na Starom kontinentu.
Evropske industrije suočavaju se s visokim troškovima energije i snažnom, često nelojalnom globalnom konkurencijom, što ih čini ranjivima. U saopštenju se naglašava da je potrebna hitna podrška ovim sektorima. „Evropa nije samo kontinent industrijskih inovacija, već i kontinent industrijske proizvodnje. Međutim, potražnja za čistim proizvodima usporena je, a neka ulaganja su premeštena u druge regione“, izjavila je Ursula fon der Lajen.
Predsednica EK je istakla da evropske kompanije i dalje suočavaju s brojnim preprekama, uključujući visoke cene energije i prekomerno regulatorno opterećenje. „Novi Sporazum o čistoj industriji pozicionira dekarbonizaciju kao snažan pokretač rasta za evropske industrije“, dodala je ona.
Ovaj sporazum se smatra ključnim korakom ka stvaranju održivijeg industrijskog sektora u Evropi, koji će biti otporniji na buduće krize i osloniti se na obnovljive izvore energije. Očekuje se da će novi pristup doneti dugoročne koristi, ne samo za industriju, već i za potrošače, čime će se stvoriti stabilnije i otpornije energetsko okruženje.
S obzirom na trenutne izazove sa energijom, EK se nada da će ove mere doprineti bržem oporavku evropske ekonomije, stvaranju novih radnih mesta i jačanju konkurentnosti na globalnom tržištu. Izvršavanje ovog plana zahtevaće saradnju između država članica, industrije i drugih zainteresovanih strana kako bi se osiguralo da se ciljevi postignu efikasno i pravovremeno.
