Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, osudila je nasilno razbijanje protesta u Gruziji, naglašavajući da je takvo ponašanje neprihvatljivo. Ona je u objavi na društvenoj mreži X istakla da su brutalni napadi na mirne demonstrante, novinare i političare u Tbilisiju nedopustivi. Kalas je dodala da EU stoji uz gruzijski narod u njihovoj borbi za slobodu i demokratiju, naglašavajući da Gruzija kao kandidat za članstvo ne ispunjava očekivanja Evropske unije.
Gruzijski opozicioni lider Nika Melija uhapšen je ranije tokom dana, zajedno sa nekoliko demonstranata, dok su hiljade ljudi blokirale autoput u blizini glavnog grada Tbilisija. Demonstranti su zahtevali održavanje novih parlamentarnih izbora. Protest je bio obezbeđen velikim brojem policajaca, a ministarstvo unutrašnjih poslova je prethodno upozorilo demonstrante da je blokada autoputa krivično delo.
Okupljanja građana u Gruziji traju svakodnevno od novembra, kada je vladajuća partija „Gruzijski san“ objavila da suspenduje pregovore o pristupanju Gruzije EU do 2028. godine. Ovo je izazvalo nezadovoljstvo među građanima, koji smatraju da je takva odluka suprotna njihovim evropskim aspiracijama. Protesti su se intenzivirali nakon što su se građani okupili da izraze svoje nezadovoljstvo, zahtevajući brže reformske procese i veće zalaganje vlade za članstvo u EU.
Uprkos policijskoj prisutnosti, protesti su se nastavili, a demonstranti su ponovo izrazili svoje zahteve za pravdom i transparentnošću u političkom sistemu. Gruzijski narod, koji se oseća izneverenim od strane vlasti, traži da se čuje njihov glas i da se njihovi zahtevi ne ignorišu.
Kao odgovor na trenutnu situaciju, EU je ponovo potvrdila svoju podršku gruzijskom narodu. Kaja Kalas je podsetila da je pravo na mirno okupljanje i slobodu izražavanja osnovno ljudsko pravo koje treba poštovati. Ova podrška dolazi u trenutku kada mnogi Gruzijci osećaju da su njihovi napori za približavanje EU sputani odlukama vlasti.
Gruzijski san, koji je na vlasti od 2012. godine, suočava se sa kritikama zbog svog načina vođenja politike i nedostatka transparentnosti. Opozicija i civilno društvo upozoravaju da trenutni režim ne samo da ne ispunjava obaveze prema EU, već i da se udaljava od demokratskih vrednosti.
Mnogi analitičari smatraju da trenutna situacija u Gruziji predstavlja ključni test za vladavinu prava i demokratiju. Očekuje se da će međunarodna zajednica, uključujući EU, pratiti razvoj događaja u zemlji i reagovati na eventualne prekomerne upotrebe sile od strane vlasti.
Protesti u Gruziji su takođe odraz šireg regionalnog trenda, gde građani traže veće učešće u političkom procesu i odgovornost od strane vlasti. U tom kontekstu, Gruzija se suočava sa izazovima koji su zajednički mnogim post-sovjetskim državama, gde se borba za demokratiju i ljudska prava često suočava sa otporom vlasti.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će vlasti reagovati na zahteve građana i da li će biti spremne na dijalog sa opozicijom. Očekuje se da će protesti nastaviti da se održavaju, dok građani ne budu zadovoljni odgovorom svojih lidera. Gruzijski narod ostaje odlučan u svojoj borbi za demokratiju, a međunarodna podrška može odigrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti ove zemlje.
