Isporuke ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju beleže značajan porast od početka 2025. godine, prema izveštaju evropskog analitičkog centra „Bruegel“. Ovaj centar je istakao da su isporuke ruskog LNG-a porasle za pet procenata godišnje, dosegnuvši skoro četiri milijarde kubnih metara.
Prema podacima TASS-a, Evropska unija je u prva dva meseca 2025. godine uvezla 3,92 milijarde kubnih metara ruskog LNG-a, što je povećanje u odnosu na 3,74 milijarde kubnih metara u istom periodu prethodne godine. Ova promena ukazuje na rast potražnje za ruskim prirodnim gasom u Evropi, uprkos geopolitičkim napetostima i pokušajima EU da smanji zavisnost od ruskih energetskih resursa.
U februaru 2025. godine, isporuke ruskog LNG-a iznosile su 1,86 milijardi kubnih metara, u poređenju sa 1,68 milijardi kubnih metara u februaru 2024. godine. Ove brojke sugerišu da se trend rasta nastavlja, a analitičari smatraju da bi ovaj porast mogao biti rezultat povećane potražnje za energijom, kao i stabilizacije tržišta gasa nakon haotičnih meseci.
Ukupan evropski uvoz LNG-a takođe je zabeležio rast, sa povećanjem od sedam procenata od početka godine, dosegnuvši 22,3 milijarde kubnih metara. Ovi podaci ukazuju na to da Evropska unija, unatoč nastojanju da se smanji zavisnost od ruskih energenata, i dalje u velikoj meri zavisi od ruskog LNG-a, što postavlja pitanja o energetskim strategijama EU u budućnosti.
Razlozi za porast isporuka ruskog LNG-a mogu se pronaći u različitim faktorima. Prvo, povećana potražnja za energijom tokom zime, kao i globalna ekonomska oporavak posle pandemije COVID-19, doprineli su većem interesovanju za prirodni gas. Takođe, stabilnija cena ruskog gasa u poređenju s alternativnim izvorima može biti faktor koji privlači evropske kupce.
Pored toga, geopolitička situacija u Evropi takođe igra značajnu ulogu. Iako su sankcije protiv Rusije i dalje na snazi, mnoge evropske zemlje se suočavaju s izazovima snabdevanja energijom, što ih može primorati da se oslanjaju na ruski LNG kao kratkoročno rešenje. Ovaj fenomen može biti posebno izražen u zemljama koje su tradicionalno bile zavisne od ruskog gasa.
S obzirom na sve veći pritisak na EU da smanji svoju zavisnost od ruskih energenata, postavlja se pitanje kako će se ovaj trend razvijati u narednim godinama. Mnoge zemlje članice EU već traže alternative, uključujući povećanje domaće proizvodnje obnovljivih izvora energije, kao što su solarni i vetroelektrični izvori, kao i diversifikaciju dobavljača gasa putem novih infrastrukturnih projekata.
U kontekstu globalnih energetskih tržišta, važno je napomenuti da se i drugi proizvođači gasa takođe bore za udeo na evropskom tržištu. Sjedinjene Američke Države, Katar i Australija postaju sve značajniji igrači u izvozu LNG-a, što može dodatno uticati na dinamiku snabdevanja gasom u Evropi.
Zaključno, iako su isporuke ruskog tečnog prirodnog gasa u Evropsku uniju porasle u prva dva meseca 2025. godine, izazovi u vezi s energetskom sigurnošću i zavisnošću od ruskih resursa ostaju prisutni. Kako se geopolitička situacija razvija, tako i strategije EU u vezi s energetskom politikom verovatno će se menjati, s ciljem postizanja održivijeg i diversifikovanijeg energetskog snabdevanja.
