Evropa se suočava sa brzim zagrevanjem kontinenta, a prosečne temperature su dvostruko više od globalnog proseka, upozorile su Svetska meteorološka organizacija Ujedinjenih nacija i Klimatska agencija Evropske unije „Copernicus“. Prema najnovijem zajedničkom izveštaju, temperature u Evropi su 2,3 stepeni Celzijusa iznad preindustrijskog proseka, u poređenju sa svetskim rastom od 1,3 stepena.
Izveštaj ističe da je Evropa imala godinu sa rastom temperatura i ekstremnih klimatskih događaja, uključujući rekordne vrućine, požare, toplotne talase, gubitak glečera i manjak snežnog pokrivača. Preporučuje se da Evropa ubrza tranziciju ka obnovljivoj energiji, kako bi se odgovorilo na efekte klimatskih promena, koristeći vetar, sunce i hidroenergiju kao izvore energije.
U 2023. godini, Evropa je generisala 43 posto svoje struje iz obnovljivih izvora, što je rast u odnosu na prethodne godine. Ovo je druga godina zaredom u kojoj je više energije proizvedeno iz obnovljivih izvora nego iz fosilnih goriva. Međutim, Svetska meteorološka organizacija i „Copernicus“ upozoravaju da svet ne čini dovoljno da se suoči sa posledicama globalnog zagrevanja.
Mart je bio deseti mesec zaredom sa rekordno visokim temperaturama, a prosečna temperatura na površini mora širom Evrope dostigla je najviši nivo u protekloj godini. Na žalost, broj smrtnih slučajeva povezanih sa klimatskim promenama je porastao, uključujući smrti prouzrokovane olujama, poplavama i požarima.
Ekonomski gubici vezani za klimatske promene i vremenske uslove u Evropi procenjuju se na više od 13,4 milijarde evra. „Na stotine hiljada ljudi pogođeno je ekstremnim klimatskim događajima u 2023. godini, koji su prouzrokovali ogromne gubitke na kontinentalnom nivou“, rekao je direktor „Copernicus“-a Karlo Buontempo.
Visoke temperature su doprinele smanjenju glečera širom kontinenta, uključujući Alpe, koje su izgubile deset procenata leda u poslednje dve decenije. Ipak, postoje izuzeci u Skandinaviji i Islandu, gde su temperature bile niže od prosečnih.
U zaključku, Evropa se suočava sa ozbiljnim posledicama klimatskih promena, koje zahtevaju hitne akcije kako bi se zaustavilo dalje zagrevanje i ublažile negativne efekte na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Ubrzana tranzicija ka obnovljivoj energiji i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte su neophodni koraci ka očuvanju planete za buduće generacije.
