Neretko se susrećemo sa raznim prevarama prilikom kupovine u prodavnicama, a trgovci se koriste različitim trikovima kako bi potrošači platili više nego što bi trebali. Ova praksa postaje sve uobičajenija, posebno kada je reč o mesnim i suhomesnatim proizvodima. Naime, zakidanje na gramaži postalo je svakodnevica, a jedan od kupaca je nedavno podelio iskustvo u kojem je pakovanje od 100 grama mesa zapravo imalo samo 78 grama.
Kupac je na društvenim mrežama upozorio ostale potrošače da obrate pažnju na merenje, jer se često dešava da su vage u prodavnicama neprecizne. Na kontrolnoj vagi u marketu, izmereno je 78 grama mesa, dok je na pakovanju pisalo 100 grama. Ovakve prevare nisu retkost, a mnogi potrošači nemaju naviku da kod kuće ponovo mere kupljeno meso. Ovo često dovodi do situacija u kojima su u cenu uračunati papir i plastična ambalaža, što dodatno povećava troškove.
Bivši mesari su takođe upozorili na razne trikove koji se koriste u mesarama. Na primer, meso koje se prodaje često dolazi „namočeno“ vodom, što znači da kada kupite kilogram šnicli, nakon što ga stavite u frižider, težina će se smanjiti zbog isušivanja. Takođe, neki mesari stavljaju komad nečega ispod papira na vagi kako bi gramaža izgledala veća, što omogućava šefu da sebi „napuni džep“.
Još jedan uobičajen trik je prodaja već mlevenog mesa, umesto svežih komada. Mnogi mesari izbegavaju da melju sveže meso kako bi se rešili ostataka, što znači da kupci dobijaju meso koje nije najkvalitetnije. Ova praksa često prolazi neprimećeno, jer većina ljudi ne sumnja u kvalitet proizvoda koji kupuje.
Osim toga, poznati su i trikovi sa prelepljivanjem deklaracija i različitim cenama na pultu i blagajni. Ovi postupci dodatno otežavaju potrošačima da prepoznaju pravu cenu i kvalitet proizvoda koji kupuju. U modernom tržištu, gde su potrošači često zauzeti i nemaju vremena da pažljivo proveravaju sve, trgovci koriste ovu situaciju u svoju korist.
Trgovci se koriste i drugim metodama kako bi povećali svoj profit. Na primer, često se dešava da meso bude prodato po višoj ceni nego što je realno, a kupci to ne primete jer ne upoređuju cene ili ne znaju pravu vrednost proizvoda. Ova situacija dodatno otežava potrošačima da donesu informisane odluke prilikom kupovine.
Kako bi se zaštitili od ovakvih prevara, potrošači bi trebalo da budu oprezni i da razviju naviku ponovnog merenja pakovanja mesa kada ga kupe. Takođe, važno je da se informišu o pravima potrošača i da budu svesni trikova koje trgovci koriste. Kroz edukaciju i pažnju, potrošači mogu smanjiti rizik od prevara i osigurati da dobiju ono što su platili.
Ukratko, prevara u prodavnicama, posebno kada je reč o mesu i suhomesnatim proizvodima, postaje sve učestalija. Potrošači trebaju biti oprezni i svesni trikova koje trgovci koriste kako bi povećali svoje profite. Samo kroz pažnju i edukaciju mogu se zaštititi od nepoštenih praksi i osigurati da dobiju kvalitetne proizvode po fer cenama. U vremenu kada je dostupnost informacija lakša nego ikad, potrošači imaju moć da prepoznaju i odbace loše prakse u trgovini.
