Evropska unija se suočava s velikim izazovima kada je u pitanju snabdevanje litijumom, ključnom sirovinom za energetsku tranziciju. Prema podacima Evropske komisije, potražnja za litijumom u EU bi trebala porasti 12 puta do 2030. godine, što će povećati cenu ove sirovine. Iako postoje nalazišta litijuma u Evropi, poput Španije, Portugalije, Finske, Nemačke, Srbije i Austrije, projekti za iskopavanje su suočeni s otporom stanovništva i ekonomskim izazovima.
Stručnjaci ističu da je Evropa u poslednjih nekoliko decenija smanjila rudarstvo iz ekonomskih razloga, te da se većina litijuma proizvodi u zemljama poput Australije, Čilea, Kine i Argentine. Međutim, zbog povećane potražnje za litijumom, EU planira povećati domaću proizvodnju i preradu ove sirovine.
Nedavni projekti rudnika litijuma u Evropi suočavaju se s izazovima poput nedostatka društvenog prihvatanja i ekonomske efikasnosti. Mnoga nalazišta u EU su drugog i trećeg reda, što povećava rizik rudarenja.
Alternativne tehnologije poput natrijum-jonskih baterija koje ne zahtevaju litijum takođe mogu postati važne u budućnosti. Međutim, stručnjaci predviđaju da će litijum i dalje igrati dominantnu ulogu u baterijama narednih pet do 10 godina.
Recikliranje litijuma takođe postaje sve važnije, a EU planira dobiti 15 odsto svojih potreba za litijumom recikliranjem do 2030. godine. Efikasnost reciklaže trenutno je niska, ali se očekuje da će se poboljšati uz standardizovane metode i tehnologije.