Ministri životne sredine Evropske unije odobrili su novi zakon o obnovi prirode, poznat kao Zeleni plan. Nakon dugog iščekivanja, ova odluka je konačno doneta u ponedeljak i predstavlja značajan korak ka zaštiti životne sredine u EU.
Ovaj zakon je veoma kontroverzan, a neki ga nazivaju najvažnijim zakonom o zaštiti životne sredine u poslednjih 20 godina. Nakon što je austrijska ministarka Leonora Gevcesler podržala ovaj zakon, iako je time rizikovala raspad vladajuće koalicije, Savet ministara životne sredine EU je konačno odobrio ovu odluku.
Prema zvaničnim podacima, oko 80% staništa u Evropskoj uniji je u lošem stanju, a za 10% vrsta pčela i leptira preti izumiranje. Čak 70% zemljišta u EU se nalazi u lošem stanju. Cilj ovog zakona je da se preokrene destruktivni trend i da se obnove oštećena staništa na kopnu i u vodi.
Ovaj zakon zahteva od zemalja članica EU da obnove najmanje 20% oštećenih staništa do 2030. godine, a do 2040. godine ta brojka će iznositi 60%, a do 2050. godine čak 90%. Osim očuvanja starih šuma, davanja više prostora rijekama i obnavljanja močvara, zakonom se takođe želi skladištiti više CO2 u prirodne odvodnike i ublažiti ekstremne vremenske prilike.
Iako su mnogi ekolozi, naučnici i kompanije podržali ovaj zakon, poljoprivredne organizacije su veoma nezadovoljne usvojenim propisima. Kritičari tvrde da će ovi propisi imati teške posledice po poljoprivrednike i proizvodnju hrane u EU, te da će predstavljati dodatno opterećenje za njih.
Propisi su tokom procesa pregovaranja značajno ublaženi kako bi se izašlo u susret poljoprivrednicima, ali je ipak došlo do snažnog protivljenja nekoliko zemalja članica, kao što su Mađarska, Italija, Holandija i Švedska.
Ovaj zakon predstavlja važan korak u borbi protiv krize prirode i vrsta, a EU se nadaju da će doprineti očuvanju prirodnih resursa i smanjenju ekoloških problema. Implementacija ovog zakona će zahtevati velike napore i ulaganja, ali se veruje da će dugoročno doneti koristi za životnu sredinu i buduće generacije.
