Evropska komisija je odlučila da omogući državama članicama EU da ubrzaju potrošnju fondova, pod uslovom da se usklade sa principima konkurentnosti bloka. Ova promena politike ima za cilj mobilizaciju neiskorišćenih regionalnih fondova Evropske unije kako bi se podržala izgradnja evropskih industrijskih predvodnika i smanjio sve veći ekonomski jaz u odnosu na Sjedinjene Američke Države.
Neimenovani zvaničnik EU izjavio je za Politiko da se ovom inicijativom pokušava „ubiti dve muve jednim udarcem“. U svetlu slabije ekonomske situacije i pojačane konkurencije sa SAD-om, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nastoji da iskoristi zajednički budžet EU od 1,2 biliona evra kako bi ojačala autonomiju bloka i ponovo učinila Evropu ekonomski snažnom.
Jedan od ključnih predloga fon der Lajen je preusmeravanje milijardi regionalnih sredstava sa tradicionalnih namena, kao što su izgradnja škola i mostova, na nove prioritete. Ove prioritete čine tehnološke inovacije, jačanje vojske i pitanja stanovanja. Ova promena je odgovor na izazove s kojima se EU suočava, uključujući i potrebu za modernizacijom infrastrukture i jačanjem bezbednosti.
Komisija je takođe predložila rešenje koje bi omogućilo državama članicama da zatraže svoja zasebna sredstva za oporavak posle pandemije COVID-19, čak i nakon isteka roka u avgustu 2026. godine. Ovaj potez ima za cilj da podstakne investicije u ključne sektore i ojača ekonomsku otpornost članica EU.
Evropska unija je pozvala države članice da preusmere ova sredstva ka strateškim investicijama putem Evropske investicione banke. Ovaj pristup bi im omogućio da koriste sredstva i nakon isteka prvobitnog roka, čime bi se osiguralo dugoročno planiranje i implementacija važnih projekata.
Fon der Lajen je naglasila da želi da koristi javna sredstva iz narednog budžeta za period od 2028. do 2034. godine kako bi izvršila pritisak na države članice da sprovedu ključne ekonomske reforme. Ove reforme bi trebale da povećaju konkurentnost članica i osiguraju stabilan ekonomski rast u budućnosti.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se Evropska unija suočava sa brojnim izazovima, uključujući globalnu ekonomsku neizvesnost, klimatske promene i geopolitičke napetosti. U tom kontekstu, jačanje unutrašnje ekonomije i smanjenje zavisnosti od spoljašnjih faktora postaje prioritet za Evropsku komisiju.
U svetlu ovih promena, države članice će morati da preispitaju svoje prioritete i strategije ulaganja kako bi iskoristile dostupna sredstva na najefikasniji način. Očekuje se da će ovo dovesti do većih ulaganja u inovacije i tehnologiju, što će pomoći Evropi da zadrži korak sa konkurencijom iz SAD-a i drugih globalnih ekonomija.
Pored toga, ova strategija bi mogla podstaći i jaču saradnju među državama članicama, jer će zajednički ciljevi i prioriteti zahtevati koordinaciju i zajedničke napore. U tom smislu, EU bi mogla postati otpornija na buduće krize i izazove, dok istovremeno jača svoju poziciju na globalnoj sceni.
U zaključku, planovi Evropske komisije za ubrzanje potrošnje fondova i preusmeravanje sredstava prema strateškim investicijama predstavljaju ambiciozan pristup jačanju ekonomske otpornosti i konkurentnosti EU. Ove promene ne samo da će uticati na trenutne ekonomske politike članica, već će oblikovati i buduće pravce razvoja evropske ekonomije.
