Evropska unija je nedavno potpisala ugovor vredan 10,6 milijardi evra za lansiranje skoro 300 satelita u nisku i srednju orbitu Zemlje do 2030. godine. Ovaj projekat ima za cilj stvaranje infrastrukture koja bi bila rival sistemu Starlink američkog milijardera Ilona Maska. Brisel želi da unapredi svoj digitalni suverenitet uz pomoć svemirske tehnologije i obezbedi sigurnu komunikaciju za vlade EU.
Projekat Iris², poznat i kao Infrastruktura za otpornost, međusobnu povezanost i bezbednost putem satelita, prvi put je najavljen 2022. godine. Ovo je javno-privatno partnerstvo koje je u procesu pregovora doživelo povećanje početne procene troškova od čak 76 odsto. Program lansiranja satelita će biti finansiran sa 61 odsto javnim novcem, dok će ostatak sredstava obezbediti konzorcijum Spejsrajz (SpaceRise) koji čine tri velike evropske kompanije – SES, Eutelsat i Hispasat.
Sa druge strane, satelitski sistem Starlink u vlasništvu Ilona Maska već ima oko 6.000 satelita u orbiti Zemlje i nedavno je prešao granicu od četiri miliona pretplatnika. Ova konkurencija između EU i SAD u oblasti svemirske tehnologije pokazuje sve veći značaj digitalnog suvereniteta i sigurne komunikacije u savremenom dobu.
Evropska unija je prepoznala potrebu za ulaganjem u svemirske tehnologije kako bi se osigurala nezavisnost i sigurnost u digitalnom svetu. Sa sve većim brojem satelita u orbiti, EU će moći da obezbedi pouzdanu i brzu komunikaciju ne samo za svoje vlade, već i za građane i kompanije širom kontinenta.
Osim toga, ovaj projekat će omogućiti i razvoj novih tehnologija i inovacija u oblasti svemirskog istraživanja. Lansiranje ovako velikog broja satelita zahteva napredne tehnologije i stručnost, što će doprineti jačanju evropske industrije i konkurentnosti na globalnom tržištu.
Sa sve većim brojem satelita u orbiti, EU će biti u mogućnosti da pruži pouzdanu i brzu internet konekciju i komunikaciju čak i u udaljenim i ruralnim područjima. Ovo će omogućiti bolji pristup informacijama i resursima za sve građane EU, što će doprineti ekonomskom i društvenom razvoju regiona.
Uz sve ove benefite, važno je napomenuti i da će ovaj projekat imati i veliki uticaj na zaštitu životne sredine. Korišćenje satelita za komunikaciju umesto tradicionalnih metoda, kao što su kablovske mreže ili mobilne antene, smanjiće potrošnju energije i emisiju štetnih gasova, što će doprineti očuvanju prirode i smanjenju globalnog zagrevanja.
Ukupno gledano, ulaganje Evropske unije u svemirske tehnologije imaće dalekosežne posledice i benefite za sve građane EU. Osim unapređenja digitalnog suvereniteta i sigurne komunikacije, ovaj projekat će doprineti ekonomskom razvoju, inovacijama, zaštiti životne sredine i jačanju evropske industrije.
Evropska unija je još jednom pokazala svoju posvećenost inovacijama i tehnološkom napretku, te se očekuje da će ovaj projekat postaviti nove standarde u oblasti svemirske tehnologije i postaviti EU kao lidera u ovoj oblasti. Svi ovi faktori ukazuju na to da će ulaganje u svemirske tehnologije biti ključno za budući razvoj Evrope i njenu poziciju na globalnom tržištu.
