Udeo obnovljivih izvora energije u transportu na nivou Evropske unije dostigao je 10,8 odsto u 2023. godini, što predstavlja povećanje od 1,2 procenta u odnosu na prethodnu godinu, objavila je danas Kancelarija EU zadužena za statistiku, Evrostat. Iako je zabeležen rast, ovaj udeo je i dalje za 18,2 procentna poena niži od cilja od 29 odsto koji je postavljen za 2030. godinu.
Evrostat je istakao da bi za postizanje ovog cilja bilo potrebno godišnje prosečno povećanje od 2,6 odsto između 2024. i 2030. godine. Prosečan godišnji porast koji je zabeležen u periodu od 2014. do 2023. iznosio je samo 0,43 procentna poena, što ukazuje na to da će biti potrebno značajno ubrzanje napora kako bi se dostigli postavljeni ciljevi.
Švedska je predvodila sve zemlje članice Evropske unije sa najvišim udelom obnovljivih izvora energije u transportu, koji iznosi 33,7 odsto. Ova zemlja je jedina koja je već ostvarila cilj za 2030. godinu, što ukazuje na njen uspeh u prelasku na održivije oblike energije u transportnom sektoru. Finska se nalazi na drugom mestu sa udelom od 20,7 odsto, dok Holandija i Austrija beleže udelima od 13,4 i 13,2 odsto, redom.
S druge strane, najniži udeo obnovljivih izvora energije u transportu zabeležen je u Hrvatskoj, gde iznosi samo 0,9 odsto, dok Letonija i Grčka imaju udelima od 1,4 i 3,9 odsto. Ovi podaci ukazuju na velike razlike među zemljama članicama u implementaciji politika koje se odnose na korišćenje obnovljivih izvora energije.
Uprkos napretku, stručnjaci upozoravaju da će EU morati da ubrza svoje napore kako bi se postigli ciljevi održivosti i smanjenja emisije CO2, posebno u transportnom sektoru koji predstavlja jedan od najvećih izvora emisija u EU. Korišćenje obnovljivih izvora energije u transportu ne samo da pomaže u smanjenju stakleničkih gasova, već takođe doprinosi energetskoj nezavisnosti i sigurnosti, što je od suštinskog značaja za budućnost Evrope.
Kako bi se povećao udeo obnovljivih izvora energije u transportu, države članice EU će morati da implementiraju efikasnije strategije i politike. To može uključivati podsticanje upotrebe električnih vozila, unapređenje infrastrukture za punjenje, kao i povećanje korišćenja biogoriva i drugih obnovljivih izvora. Takođe, važno je raditi na podizanju svesti među građanima o važnosti prelaska na održivije oblike prevoza.
Pored toga, EU je postavila ambiciozne ciljeve u okviru svoje strategije „Zeleni dogovor“, koja ima za cilj da do 2050. godine postane prvi klimatski neutralan kontinent. U tom smislu, transport će igrati ključnu ulogu u ostvarenju tih ciljeva, a države članice će morati da se usredsrede na inovacije i održive tehnologije koje će omogućiti bržu tranziciju.
S obzirom na trenutne trendove i izazove, budućnost korišćenja obnovljivih izvora energije u transportu u Evropskoj uniji zavisi od sposobnosti zemalja članica da identifikuju i implementiraju efikasne mere koje će omogućiti postizanje postavljenih ciljeva. U tom kontekstu, saradnja između država, privatnog sektora i potrošača biće ključna za uspeh ove inicijative.
U zaključku, iako je zabeležen napredak u korišćenju obnovljivih izvora energije u transportu, ostaje mnogo posla kako bi se dostigli ambiciozni ciljevi postavljeni za 2030. godinu. Samo zajedničkim naporima i posvećenošću održivom razvoju, EU može osigurati bolju i čistiju budućnost za sve svoje građane.
