Evropska unija je donela odluku da uvede carine na američku robu u vrednosti od oko 21 milijardu evra, kao odgovor na nedavne carine koje je američki predsednik Donald Tramp uveo na izvoz čelika i aluminijuma iz EU. Ova odluka je potvrđena u izveštaju Bloomberga, koji ističe da je većina od 27 država članica EU glasala za ove mere.
Carine su deo širih trgovinskih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, a očekuje se da će mnoge od ovih kaznenih mera stupiti na snagu sredinom aprila. Uglavnom će se carine kretati od 25 odsto na većinu ciljane robe, dok će neki proizvodi biti opterećeni carinama od 10 odsto.
EU je odlučila da fokusira carine na politički osetljive američke države, što može imati značajan uticaj na lokalne ekonomije. Među proizvodima koji će biti pogođeni su soja iz Luizijane, dijamanti, poljoprivredni proizvodi, živina i motocikli. Ova strategija ima za cilj da pritisne američke zakonodavne predstavnike iz tih država, kako bi ih motivisali da deluju u pravcu smanjenja carina koje su uveli.
Evropska komisija je naglasila da postoje mogućnosti za suspenziju ovih kontramera u slučaju da Sjedinjene Američke Države pristanu na fer i izbalansiran ishod pregovora. Ovo ukazuje na spremnost EU da pregovara, ali i na odlučnost da zaštiti svoje interese u trgovinskim odnosima sa SAD-om.
Trgovinski rat između SAD-a i EU dodatno se zaoštrava. Sjedinjene Američke Države su već primenile univerzalnu carinu od 20 odsto na gotovo sav evropski izvoz, uključujući i posebne carine od 25 odsto na automobile i auto-delove. Ove mere su izazvale zabrinutost među evropskim proizvođačima, koji se bore da zadrže konkurentnost na tržištu.
Donald Tramp je najavio mogućnost uvođenja dodatnih carina na drvnu građu, poluprovodničke čipove i farmaceutske proizvode, što može dodatno eskalirati trgovinske napetosti. Ova strategija može imati ozbiljne posledice po globalne lance snabdevanja i dovesti do povećanja cena za potrošače.
Prema najnovijim informacijama, carine koje će EU uvesti će stupiti na snagu u nekoliko faza. Prva faza bi trebala da počne 15. aprila, dok će druga lista carina biti uvedena sredinom maja, a treća faza će se primenjivati od 1. decembra. Ovakav raspored može omogućiti evropskim kompanijama da se pripreme za promene na tržištu i potencijalno prilagode svoje strategije.
Ova situacija podseća na slične trgovinske sukobe iz prošlosti, kada su zemlje često koristile carine kao alat pritiska u međunarodnim odnosima. Međutim, ekonomski stručnjaci upozoravaju da ovakve mere mogu imati dugoročne negativne posledice po globalnu trgovinu i ekonomski rast.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i hoće li doći do dijaloga između SAD-a i EU, koji bi mogao dovesti do smanjenja napetosti i postizanja sporazuma koji bi bio koristan za obe strane. EU je pokazala spremnost da razgovara, ali je takođe jasno da će braniti svoje interese, čak i po cenu trgovinskog rata.
U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na reakciju SAD-a na ove mere i na to kako će se trgovinski odnosi između dve strane razvijati u svetlu ovih previranja. Na kraju, stabilnost i prosperitet u međunarodnoj trgovini zavisiće od sposobnosti lidera da pronađu zajednički jezik i rešenja koja će biti od koristi za sve uključene strane.
