Brisel – Evropska unija je pozvana da se aktivno uključi u pregovore sa Rusijom o okončanju rata u Ukrajini kako bi se uspostavila nova evropska bezbednosna arhitektura, izjavio je danas predsednik Evropskog saveta Antonio Košta. U intervjuu za Fajnenšal tajms, Košta je naglasio da situacija nije samo pitanje Ukrajine, već da je Rusija globalna pretnja koja zahteva širi pristup u razgovorima o bezbednosti.
„Ne radi se samo o Ukrajini. U pregovorima o novoj bezbednosnoj arhitekturi treba uzeti u obzir da Rusija predstavlja globalnu pretnju, a ne samo pretnju Ukrajini“, istakao je Košta. Njegove reči dolaze uoči hitnog sastanka evropskih lidera u Parizu, koji će se baviti trenutnom situacijom u Ukrajini i izazovima koje ona donosi za Evropu.
Košta je naglasio da Evropa mora biti ključni akter u dizajniranju nove bezbednosne arhitekture, posebno ako američki predsednik Donald Tramp želi da Evropljani preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost. Ova izjava ukazuje na rastuću zabrinutost evropskih lidera da bi bilateralni pregovori između SAD i Rusije mogli doneti odluke koje bi mogle da utiču na Evropu, a da pritom ne uključuju evropske interese.
Sastanak u Parizu dolazi u vreme kada se najviši američki i ruski zvaničnici pripremaju za direktne razgovore u Saudijskoj Arabiji. Tramp je najavio da će razgovarati sa Putinom o mogućnostima okončanja sukoba u Ukrajini, što je izazvalo zabrinutost među evropskim liderima da bi dogovor mogao biti postignut bez njihovog učešća u procesu.
„Tramp je rekao da će sa Putinom razgovarati o okončanju sukoba i potvrdio da kod ruskog lidera vidi želju da brzo reši konflikt u Ukrajini“, prenela je ranije agencija Rojters. Ova izjava ukazuje na mogućnost da bi se mogla otvoriti vrata za brže rešenje krize, ali takođe postavlja pitanje o ulozi Evrope u tom procesu.
Izaslanik američkog predsednika za Ukrajinu, Kit Kelog, izjavio je da evropske zemlje neće imati „mesto za stolom“ u pregovorima sa Rusijom, ali da bi njihovi stavovi mogli biti uzeti u obzir. Ova izjava dodatno naglašava strah evropskih lidera da bi mogli biti isključeni iz ključnih odluka koje se tiču njihove bezbednosti i stabilnosti.
Prethodno su SAD evropskim prestonicama poslale zahtev za informacije o tome koje oružje, novac i mirovne trupe mogu da obezbede Ukrajini nakon sukoba. Ovaj potez je viđen kao prilika za evropske zemlje da lobiraju za pravo da utiču na pregovore, a ujedno i kao način da se osigura da njihovi interesi budu zastupljeni u budućim razgovorima.
Košta je izrazio nadu da će evropski lideri uspeti da postignu zajednički stav o pitanju uključivanja EU u pregovore sa Rusijom. „Svi moramo biti svesni da je naša bezbednost povezana i da samo zajedničkim naporima možemo da se suočimo sa novim pretnjama“, rekao je Košta.
U međuvremenu, evropski lideri se suočavaju sa izazovima da pronađu zajednički jezik i strategiju koja će im omogućiti da budu aktivni učesnici u oblikovanju buduće bezbednosne arhitekture. Očekuje se da će sastanak u Parizu biti ključan trenutak za usklađivanje stavova i jačanje jedinstva unutar EU u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija.
Sve u svemu, situacija u Ukrajini nastavlja da bude centralna tema evropske bezbednosti, a uključivanje EU u pregovore sa Rusijom postaje sve hitnije kako se sukobi nastavljaju. Uloga koju će Evropa igrati u ovom procesu mogla bi imati dalekosežne posledice za stabilnost i sigurnost celog kontinenta.
