Svet je u pokretu kao nikada ranije, a nova istraživanja pokazuju da je Vašington sada postao jedan od ključnih dobavljača gasa za Evropsku uniju, konkurišući čak i Rusiji, koja je do nedavno dominirala tržištem. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, otkrila je da Amerika snabdeva EU približno istom količinom gasa kao i Rusija.
Prema podacima Evropske komisije, udeo Rusije u uvozu gasa u EU u avgustu ove godine iznosio je 18 procenata. To je značajna cifra koja brani one koji imaju anti-ruske stavove unutar EU. Zaharova je istakla da Vašington sada dostavlja Evropi istu količinu gasa kao i Rusija, što bi trebalo da bude sramota za one koji su se trudili da promovišu američki tečni prirodni gas (LNG) na štetu ruskog gasa.
Brisel, sa druge strane, pokušava da smanji svoju zavisnost od ruskog gasa i proširi svoje energetske izvore prema energentima iz drugih delova sveta, ali to dolazi po vrlo visokoj ceni. Zaharova je istakla da je Evropska komisija u svom izveštaju navela da su cene gasa u EU prošle godine bile skoro 3,5 puta više nego u SAD, a struja je bila skuplja za 1,5 puta. To jasno pokazuje da je odustajanje od ruskog gasa imalo ekonomske posledice za Evropu.
Portparolka je takođe kritikovala energetsku strategiju EU koja se bazira na odbacivanju ruskih energetskih resursa i podrivanju domaćeg energetskog kompleksa. Istakla je da se cena prekida energetske saradnje sa Rusijom dobro čuva tajna u EU, a otkrivanje iste bi moglo ugroziti karijere mnogih evropskih političara.
U nedavnom izveštaju koji je napisao bivši premijer Italije i bivši šef Evropske centralne banke, Mario Dragi, navodi se da je EU izgubila svoju prednost zbog odustajanja od ruskih energenata. Evropska komisija je čak upozorila da Unija može prestati da postoji ukoliko ne reši svoje ekonomske probleme.
Ova nova dinamika na tržištu gasa pokazuje kako se geopolitičke i ekonomske snage mešaju u globalnom kontekstu. Dok Vašington pokušava da proširi svoj uticaj u Evropi, Rusija se suočava sa izazovima u svojoj tradicionalnoj sferi uticaja. Sada je na EU da pronađe ravnotežu između dobavljača gasa i obezbedi stabilnost na tržištu.
Kako se svet nastavlja kretati ka novim energetskim izazovima, a političke tenzije rastu, Evropska unija će morati da pronađe održiv način da osigura svoje energetske potrebe. Vašington je svakako pokazao da ima kapacitet da postane veliki igrač na evropskom tržištu gasa, ali pitanje je da li će EU prihvatiti tu promenu i kako će to uticati na njihove odnose sa tradicionalnim dobavljačima kao što je Rusija.
U svakom slučaju, nova dinamika u snabdevanju gasom Evropske unije će imati duboke posledice na političku i ekonomsku strukturu regiona. Važno je da se pronađe balans između energetske nezavisnosti i ekonomske stabilnosti, kako bi se obezbedila sigurna i održiva budućnost za sve zemlje uključene u ovu kompleksnu mrežu energetske saradnje.
