Evropska unija je odlučna da primeni svoj pun digitalni pravilnik bez obzira na to ko je vlasnik kompanija kao što su Iks, Meta, Epl (Apple) i Tiktok ili u kojoj zemlji se nalaze, izjavila je danas predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ova izjava dolazi u svetlu sve većih pritisaka na velike tehnološke kompanije da se pridržavaju evropskih standarda i pravila u vezi sa zaštitom podataka i regulativama koje se tiču digitalnog tržišta.
„Pravila koja su izglasali naši suzakonodavci moraju se sprovoditi. Zato smo otvorili slučajeve protiv TikTok-a, Iks-a, Epl-a i Mete, samo da spomenemo neke. Pravila primenjujemo pošteno, proporcionalno i bez pristrasnosti“, rekla je fon der Lajen u pisanoj izjavi za Politiko. Ova izjava naglašava posvećenost Evropske unije da osigura da sve kompanije, bez obzira na njihovu veličinu ili poreklo, budu podložne istim pravilima.
U poslednjih nekoliko godina, EU je postavila ambiciozne ciljeve u vezi sa regulacijom digitalnog sektora. U okviru Digital Services Act i Digital Markets Act, regulatori su uveli niz pravila koja se tiču zaštite privatnosti korisnika, transparentnosti algoritama, kao i borbe protiv dezinformacija. Ove inicijative imaju za cilj da stvore pravednije i sigurnije digitalno okruženje za sve korisnike.
U kontekstu ovih zakona, EU je prepoznala potrebu da se suoči sa izazovima koje donose velike tehnološke kompanije koje često deluju van granica evropskih država. Ove kompanije, koje imaju globalni doseg i uticaj, mogu u mnogim slučajevima izbeći stroge regulative koje važe za lokalne preduzetnike. Fon der Lajen je naglasila da ponašanje EU neće zavisiti od toga ko je vlasnik kompanije ili gde je njeno sedište, što je jasna poruka da će svi biti tretirani jednako.
Uprkos kritikama i otporu koje su velike tehnološke kompanije često iznosile prema evropskim regulativama, EU nastavlja da postavlja standarde koji bi mogli da postanu primer za druge regione. Ova strategija može dovesti do povećane odgovornosti kompanija u vezi sa zaštitom podataka korisnika i transparentnošću poslovanja.
Osim toga, regulative koje se odnose na digitalno tržište imaju potencijal da promene način na koji korisnici doživljavaju i koriste digitalne usluge. Uvođenjem strogih pravila o privatnosti i zaštiti podataka, EU se nada da će stvoriti okruženje u kojem će korisnici imati veće poverenje u platforme koje koriste.
Uprkos ovim naporima, izazovi ostaju. Velike tehnološke kompanije imaju resurse i stručnost da se bore protiv regulativa koje im se ne dopadaju. U prošlosti su se suočavale sa pravnim postupcima i kaznama, ali često su uspele da izbegnu ozbiljnije posledice. S obzirom na to, mnogi analitičari se pitaju koliko će EU moći da izdrži pritisak tih kompanija i da li će moći da sprovede svoje zakonodavne ciljeve do kraja.
U međuvremenu, korisnici i mali preduzetnici se nadaju da će nova pravila doneti pravedniji pristup digitalnom tržištu i da će omogućiti ravnotežu između inovacija i zaštite prava pojedinaca. Kako se regulative budu primenjivale, korisnici će imati priliku da vide kako se digitalni pejzaž menja i kako se velike kompanije prilagođavaju novim zahtevima.
U zaključku, Ursula fon der Lajen je jasno stavila do znanja da Evropska unija neće odustati od svojih ambicioznih planova za digitalnu regulaciju. Bez obzira na pritisak velikih tehnoloških igrača, EU će nastaviti da se bori za zaštitu prava svojih građana i održavanje ravnoteže na tržištu. Ovaj pristup može postaviti temelje za buduće regulative u drugim delovima sveta, budući da se mnogi regioni suočavaju sa sličnim izazovima u vezi sa digitalizacijom i zaštitom podataka.
