Beograd – Pisac i novinar Marko Lopušina održao je promociju svoje trotomne „Enciklopedije srpske dijaspore“, koja je objavljena od strane Službenog glasnika. Na događaju u knjižari „Geca Kon“, Lopušina je naglasio da je ova enciklopedija njegov način da sačuva uspomenu na Srbe koji se bore za nacionalni identitet, tradiciju i institucije, posebno Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).
Lopušina se prisetio svojih početaka kada je krajem sedamdesetih godina prvi put upoznao srpske gastarbajtere i političku emigraciju u Štutgartu. Tada je odlučio da piše o Srbima i njihovim životima u inostranstvu. „Za četiri decenije sam ostvario svoju misiju i postao sam čovek koji je ujedinio Srbe“, izjavio je Lopušina.
Knjige koje čine enciklopediju obuhvataju „Srbi u prekomorskim zemljama“ (2016), „Srbi u evropskim zemljama“ (2021) i „Srbi u balkanskim zemljama“ (2024). Prema Lopušini, trenutno ima 2,5 miliona Srba raseljenih u 159 država, koji čine „drugu Srbiju“, često bogatiju i uspešniju od matične zemlje.
Lopušina je istakao značaj srpske dijaspore u očuvanju nacionalnog identiteta i tradicije. On je napomenuo da su Srbi bili branioci Evrope od Turske imperije, ističući da su zahvaljujući SPC dobili državnost i obrazovne institucije, iako nisu dobili status nacionalne manjine u Austriji, što je pripisao političkim faktorima.
Govoreći o vezi između Srba u domovini i dijaspori, Lopušina je naglasio da su svi Srbi, bez obzira gde se nalaze, deo jedinstvenog nacionalnog bića. „Majka Srbija nije uvek imala materinski odnos prema iseljenom narodu“, izjavio je Lopušina, dodajući da mnogi Srbi u inostranstvu žele da se vrate u domovinu.
Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, pohvalio je Lopušinu kao primer kako novinari mogu doprineti srpskoj kulturi. On je naglasio vrednost Lopušinovog rada na enciklopediji, koja osvetljava iskustva srpskog iseljeništva.
Lopušina je uključio različite ličnosti u svoja dela, pokrivajući širok spektar profila i ideoloških opredeljenja. Među njima su i znameniti gradonačelnik Sent Andreje Evgenije Dumča i episkop Danilo Krstić. Enciklopedija donosi priče o značajnim mestima za Srbe, kao što su Čakov, Rumunija, gde se nalazi kuća Dositeja Obradovića, kao i o porodici Tekelija i manastiru Hilandar.
Matica srpska priprema „Srpsku enciklopediju“ u saradnji sa Zavodom za udžbenike i Srpskom akademijom nauka i umetnosti, uprkos teškim uslovima. Stanić je izrazio optimizam da će ova enciklopedija opstati uprkos problemima.
Profesorka Geografskog fakulteta u Beogradu, Danica Šantić, istakla je značaj Lopušinovog rada, napominjući da se njegovi radovi često citiraju u naučnim studijama. Ona je dodala da je potrebno stvoriti baze podataka o Srbima u inostranstvu kako bi se prikupili zvanični podaci o njihovom broju i distribuciji.
Svetlana Matić, profesorka srpskog jezika u Beču i predsednica Austrijsko-srpskog kulturnog društva, naglasila je važnost sistematskog pristupa u prikupljanju podataka o srpskoj dijaspori. Ona je istakla da Lopušina, kao najbolji poznavalac srpske dijaspore, pomaže Srbiji da se upozna sa potrebama i problemima Srba van matice.
„Enciklopedija srpske dijaspore“ predstavlja značajno delo koje pruža uvid u bogatu kulturu i tradiciju Srba u inostranstvu. Lopušina svojim radom doprinosi boljem razumevanju srpske dijaspore i njenoj integraciji u širu zajednicu.
