Kada se razmatra globalni privredni rast, Srbija se suočava sa izazovima koji proizilaze iz sporog rasta BDP-a u Evropskoj uniji, koji iznosi samo 0,8%. Član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov, ukazuje na to da je posebno zabrinjavajuće stanje u Nemačkoj, što dodatno smanjuje šanse Srbije za brži razvoj. On naglašava da je privredni rast Srbije u poslednjoj deceniji pretežno zavisio od stranih i velikih državnih investicija, koje se sada iscrpljuju.
Altiparmakov je upozorio na to da strani investitori često povlače dividende iz Srbije, pri čemu je do sada povučeno čak četiri milijarde evra. Uskoro bi dividende mogle premašiti nova ulaganja, što bi značilo da bi taj izvor rasta mogao potpuno presušiti. On tvrdi da je fiskalna konsolidacija doprinela povećanju državnih ulaganja, ali da je sada važnije fokusirati se na kvalitet tih investicija, a ne na kvantitet.
U tom kontekstu, profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Jelena Žarković, ističe da bi strane direktne investicije u Srbiji trebalo da se usmere ka modernijim sektorima, posebno prerađivačkoj industriji. Ona primetila da se najviše stranih ulaganja trenutno usmerava u građevinarstvo, rudarstvo i trgovinu, dok IT sektor i prerađivačka industrija znatno manje doprinose privrednom rastu u poređenju sa centralnom Evropom.
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), Nebojša Savić, upozorava na potrebu poboljšanja ambijenta za domaće investicije. On predlaže da država radi na unapređenju poslovne klime i podsticanju domaćeg sektora na veće inovacije.
Kada je reč o globalnim ekonomskim kretanjima, Žarković se osvrće na najavu američkog predsednika Donalda Trampa o uvođenju carina na robu iz Kine i EU. Ona smatra da bi ovi geopolitički događaji mogli dodatno pogurati inflaciju. Upozorava na moguće posledice za Srbiju, kao što su poskupljenje nafte zbog sankcija ili povećanje troškova radne snage usled smanjenja broja migranata u SAD.
Žarković navodi da bi globalni rast ove godine mogao iznositi 2,7%, dok je pre krize 2008. godine rast bio preko 4,0%. Savić se osvrće na trend deglobalizacije, ističući da se lanci snabdevanja nikada nisu u potpunosti obnovili nakon pandemije. On smatra da proizvođači automobila u Nemačkoj više neće biti spremni da nabavljaju komponente iz Kine, već će tražiti lokalne dobavljače, uključujući i Srbiju.
Ocenjujući trenutnu situaciju, Savić tvrdi da je EU izgubila trku u inovacijama sa SAD. Potrebno je obezbediti 800 milijardi evra da bi se pratila Amerika, a potrebni su i talenti i veštačka inteligencija. Čak i ako EU postigne neke uspehe, SAD i Kina se ne oslanjaju na mirovanje. On naglašava da bi povratak industrije u SAD mogao poskupeti proizvode, što bi Tramp pokušao da nadoknadi carinama.
Žarković s druge strane ističe da je EU već odgovorila na Trampove mere sporazumima sa Merkosurom i Meksikom, što otvara tržište od 700 miliona stanovnika. U tvitu dodaje da EU zaostaje za SAD jedino u IT sektoru, dok je u svim drugim granama izjednačena. Kina, s druge strane, sprovodi svoj program koji se kreće u dva pravca: globalizacije i saradnje, dok istovremeno prebacuje svoje fabrike u Vijetnam i Meksiko usled američkih sankcija.
U svetlu svih ovih faktora, jasno je da se Srbija suočava sa značajnim izazovima u svom ekonomskom razvoju, koji zahtevaju pažljivo planiranje i strategiju kako bi se osigurao održiv rast u budućnosti.
