Brisel – Evropska komisija je pokazala otvorenost za nove metode finansiranja odbrane u Istočnoj Evropi, kako bi se ojačale granice NATO-a u svetlu sve prisutnije ruske agresije. Ovaj stav je istaknut u izveštaju britanskog portala Politiko, koji naglašava sve veću zabrinutost evropskih lidera zbog bezbednosne situacije u regionu.
Na sastanku ministara finansija Evropske unije u Varšavi, komesar EU za ekonomska pitanja, Valdis Dombrovskis, izjavio je da je Komisija spremna da razmotri dodatne opcije koje prevazilaze trenutne inicijative. On je naglasio da se ne isključuju subvencije za zemlje koje se nalaze na osetljivom istočnom krilu Alijanse, što uključuje baltičke države i druge susede Rusije.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se evropske zemlje suočavaju sa izazovima vezanim za rastuću militarizaciju Rusije i njen uticaj na stabilnost u regionu. Kako bi se odgovorilo na ove pretnje, mnoge od ovih zemalja su već povećale svoja odbrambena izdvajanja, međutim, neki analitičari ukazuju da to možda neće biti dovoljno.
Neimenovani diplomata iz jedne male istočne zemlje EU je za Politiko izjavio da, čak i kada bi zemlje koje graniče sa Rusijom povećale svoja izdvajanja za odbranu za 20 odsto, to ne bi bilo dovoljno da se obezbedi potrebna zaštita. Razlog za to leži u manjem obimu njihovih ekonomija, što postavlja dodatne izazove u finansiranju potrebnih vojnih kapaciteta.
S obzirom na sve veće tenzije u regionu, EU se suočava sa potrebom za jačim jedinstvom i kolektivnim delovanjem. Mnoge članice smatraju da je neophodno povećati saradnju u oblasti odbrane, posebno kada je reč o nabavci naoružanja i vojne opreme. U tom smislu, postavljaju se pitanja o tome kako najbolje iskoristiti postojeće resurse, kao i o potrebi za zajedničkim projektima koji bi omogućili efikasniju distribuciju sredstava.
Dombrovskis je takođe naglasio važnost strateškog planiranja i dugoročnog pristupa u jačanju odbrane. On je istakao da je potrebno raditi na razvoju zajedničkih inicijativa koje će omogućiti zemljama članicama da nađu održiva rešenja za svoje bezbednosne izazove. Ova strategija uključuje i razmatranje mogućnosti za finansiranje kroz EU budžet, kao i kroz različite evropske fondove.
U svetlu ovih događaja, NATO je takođe pojačao svoje prisustvo u Istočnoj Evropi, s ciljem da pruži podršku svojim članicama koje se osećaju ugroženima. Ove mere uključuju slanje dodatnih trupa i opreme, kao i jačanje vojnih vežbi u regionu. Članice NATO-a su se saglasile da je potrebno raditi na jačanju kolektivne odbrane kako bi se odgovorilo na pretnje iz Rusije.
Iako su mnoge evropske zemlje svesne potrebe za većim ulaganjima u odbranu, ekonomski izazovi i unutrašnji politički faktori mogu otežati realizaciju tih planova. U tom kontekstu, saradnja sa drugim zemljama i međunarodnim organizacijama može igrati ključnu ulogu u obezbeđivanju potrebnih resursa.
Novi pristupi i inovativni načini finansiranja odbrane mogli bi pomoći Istočnoj Evropi da se bolje pripremi za buduće izazove. U tom smislu, važno je da se nastavi dijalog između članica EU i NATO-a, kako bi se osiguralo da sve zemlje imaju adekvatnu podršku i resurse u skladu sa svojim bezbednosnim potrebama.
Kao što situacija na terenu postaje sve složenija, evropski lideri će morati da preispitaju svoje strategije i pristupe kako bi osigurali stabilnost i bezbednost u regionu. U ovom trenutku, zajednički napori i solidarnost među članicama EU i NATO-a čine osnovu za izgradnju otpornijeg i sigurnijeg Istočnog krila Alijanse.
