Evropska centralna banka (ECB) donela je važnu odluku o smanjenju ključnih kamatnih stopa, koje su sada snižene za 25 baznih poena. Stope su postavljene na 2,25% za depozitne olakšice, 2,40% za glavnu stopu refinansiranja i 2,65% za graničnu kreditnu stopu. Ova odluka je rezultat procene koja ukazuje na pozitivne izglede za inflaciju, koja se kreće prema cilju od 2% na srednji rok, uz dodatnu podršku usporavanju rasta plata.
Smanjenje kamatnih stopa dolazi u trenutku kada globalne trgovinske tenzije i povećana neizvesnost, posebno zbog američkih sankcija i carina, negativno utiču na ekonomske izglede evrozone. U ovoj situaciji, privredi je potrebna podrška kroz jeftinije zaduživanje. Predsednica ECB, Kristin Lagard, ukazala je na to da se privreda suočava s preprekama zbog trgovinskog rata, što otežava planiranje i investiranje, dok potrošači postaju oprezniji, što dodatno smanjuje potrošnju.
Iako je inflacija na putu ka cilju, iz Upravnog saveta ECB naglašavaju da će nastaviti da donose odluke na osnovu ekonomskih i finansijskih podataka, bez unapred definisanog pravca kretanja kamatnih stopa. U okviru monetarne politike, programi kupovine imovine (APP) i pandemijski program (PEPP) će se postepeno smanjivati, a ECB ostaje spremna da koristi sve dostupne instrumente za očuvanje stabilnosti cena, uključujući novi Instrument za zaštitu prenosa koji se može aktivirati u slučaju tržišnih poremećaja.
U martu su opala i opšta i bazna inflacija, a posebno je značajno da se inflacija u sektoru usluga, koja je bila pod pritiskom rasta plata, takođe značajno smanjila. Većina pokazatelja osnovne inflacije sugeriše da će se inflacija postepeno stabilizovati oko ciljanih 2%. U isto vreme, rast plata se usporava, što će delimično ublažiti pritisak na inflaciju.
Izveštaj ECB ističe da evropska ekonomija pokazuje sve veću otpornost na globalne šokove, ali da su izgledi za privredni rast pogoršani zbog rastućih trgovinskih tenzija. Povećana neizvesnost može dodatno umanjiti poverenje domaćinstava i preduzeća, dok nepovoljna tržišna reakcija na trgovinske tenzije može pooštriti uslove finansiranja. Ovi faktori mogu dodatno opteretiti ekonomske izglede za evrozonu.
ECB je jasno stavila do znanja da će njihove odluke zavisiti od ekonomskih i finansijskih pokazatelja, što ukazuje na fleksibilnost u odgovorima na promene u ekonomskom okruženju. Očekuje se da će smanjenje kamatnih stopa olakšati finansijske uslove za potrošače i preduzeća, što bi moglo podstaći ekonomsku aktivnost.
Pored toga, ECB se nada da će smanjenje kamata doprineti povećanju potrošnje i investicija, što je ključno za rast privrede u evrozoni. U ovom trenutku, ECB se fokusira na očuvanje stabilnosti cena, ali i na pružanje podrške privredi kroz jeftiniji novac.
U svetlu ovih odluka, važno je napomenuti da će ECB nastaviti da prati inflacione pritiske i ekonomske pokazatelje kako bi pravovremeno reagovala na promene u ekonomskoj situaciji. Inflacija, iako se smanjuje, još uvek predstavlja izazov, a ECB će raditi na tome da zadrži stabilnost cena dok istovremeno podržava ekonomski rast u evrozoni.
U zaključku, odluka ECB o smanjenju kamatnih stopa je važan korak u prilagođavanju monetarne politike trenutnim ekonomskim uslovima. S obzirom na rastuće trgovinske tenzije i neizvesnost, ECB će nastaviti da koristi sve dostupne instrumente kako bi osigurala stabilnost i podržala privredu evrozone.
