PODGORICA – Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala je prognozu ovogodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Crnoj Gori na iznos od 2,9 odsto, prema najnovijem izveštaju koji je danas objavila crnogorska informativna agencija MINA. Ova procena ukazuje na stabilnost crnogorske ekonomije, ali i na izazove s kojima se država suočava.
U izveštaju EBRD-a, ističe se da je smanjena procena prošlogodišnjeg rasta crnogorske ekonomije sa 3,8 na 3,1 odsto. Ovaj pad može biti rezultat različitih faktora, uključujući globalne ekonomske pritiske i promene u lokalnoj potražnji. EBRD takođe naglašava da su uočeni značajni problemi sa crnogorskim izvozom, delom zbog smanjenog rasta turizma, koji je bio na rekordnom nivou tokom 2023. godine. Ovo smanjenje je, između ostalog, povezano sa opadanjem broja turista i imigranata iz Rusije i Ukrajine, što je dodatno otežalo situaciju u sektoru.
Uprkos izazovima, inflacija u Crnoj Gori je znatno oslabila, opadajući sa vrhunca od 17,5 odsto u novembru 2022. godine na 2,1 odsto u decembru prošle godine. Ovaj pad inflacije može se smatrati pozitivnim znakom za ekonomiju, omogućavajući potrošačima veću kupovnu moć i stabilniji životni standard.
Prema izveštaju EBRD-a, očekuje se da će rast BDP-a u Crnoj Gori ostati na sličnom nivou i u narednoj godini, sa procenom od oko tri odsto. Razlozi za to uključuju mogućnost da više cene u sektoru turizma ograniče potražnju, kao i predstojeću rekonstrukciju Termoelektrane u Pljevljima, koja bi mogla znatno povećati uvoz električne energije. Ova situacija može imati dalekosežne posledice po energetsku stabilnost zemlje i njene ekonomske izglede.
S druge strane, porast plata mogao bi doprineti ubrzanju rasta potrošnje, što bi moglo pozitivno uticati na ukupnu ekonomsku aktivnost. Ako se plate nastave povećavati, postoji mogućnost da će se potrošnja domaćinstava povećati, što bi moglo pomoći u poboljšanju ekonomskih rezultata.
U svetlu ovih informacija, analitičari se slažu da je neophodno da Crna Gora nastavi sa radom na diversifikaciji svoje ekonomije i smanjenju zavisnosti od turizma. To uključuje ulaganje u druge sektore, kao što su poljoprivreda, tehnologija i infrastruktura. Takođe, važno je raditi na privlačenju stranih investicija i stvaranju povoljnog poslovnog okruženja koje bi podstaklo rast i razvoj.
Pored toga, održavanje stabilne inflacije i jačanje domaće potražnje biće ključni faktori za budući ekonomski rast. U skladu s tim, vlada bi trebala nastaviti da sprovodi politike koje podstiču potrošnju i investiraju u ključne sektore kako bi se obezbedila održiva ekonomska budućnost.
Zaključno, iako se prognoze za Crnu Goru ne čine alarmantno lošima, izazovi su prisutni, a ekonomska politika mora biti proaktivna kako bi se osigurala stabilnost i rast u godinama koje dolaze. Evropska banka za obnovu i razvoj će nastaviti da prati situaciju i pruža savete kako bi se olakšao put ka održivom razvoju crnogorske ekonomije. Ova situacija zahteva pažnju i saradnju svih sektora društva, kako bi se prevazišli trenutni izazovi i osigurao prosperitet za sve građane.
