Građani Srbije povećavaju svoj dug prema bankama, a na kraju decembra 2023. godine ta brojka dostigla je 1.497 milijardi dinara, što je oko 12,7 milijardi evra. Iako se na prvi pogled čini da građani nisu mnogo pogođeni krizom jer su nastavili sa zaduživanjem, podaci pokazuju da su postali finansijski pametniji. Takođe, opadanje broja kreditnih kartica i njihovih korisnika ukazuje na finansijsku zrelost.
U decembru 2022. godine rast zaduženja građana bio je 7,4 odsto godišnje, dok je u decembru 2023. taj rast bio znatno manji, samo 4,9 odsto. Čak je opadala i upotreba kreditnih kartica, jer su ljudi postali svesni skupih kamata koje banke naplaćuju. Takođe, promena navika potrošača i usluga banaka ogleda se u porastu instant plaćanja preko mobilnih aplikacija.
Građani Srbije duguju bankama 697 milijardi dinara po osnovu gotovinskih kredita, sa rastom od 4,8 odsto u poslednjih dvanaest meseci. Banke mnogo više zarađuju na keš kreditima zbog znatno većih kamatnih stopa. Prosečna ponderisana kamatna stopa banaka u decembru 2023. godine na stambeni kredit bila je 9,63 odsto na one u dinarima i 4,46 odsto na zajam vezan za evro, dok je za keš kredite bila od 11-13,3 odsto za dinarske i od 3,43-4 odsto za one u evrima.
S obzirom na promene trendova i navika potrošača, kao i razvoj digitalnih usluga bankarskih institucija, vidljivo je da su građani postali svesniji trošenja i zaduživanja. Potrošači se okreću mobilnim plaćanjima i m-bankingu i smanjuju upotrebu kreditnih kartica. Ovo ukazuje na finansijsku zrelost i odgovornost građana u zaduživanju, kako bi izbegli visoke kamate i dugove prema bankama. Sve ovo ukazuje na promene u načinu života i finansijskom ponašanju građana, što može biti od koristi u budućnosti.
