U Srbiji se očekuje otvaranje 2.661 gradilišta tokom 2024. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Ovaj broj predstavlja ukupan broj građevinskih dozvola koje su dodeljene investitorima u decembru 2024. godine, što je povećanje od 6% u poređenju sa prethodnim godinama. Ovo može izgledati kao pozitivna vest za kupce i prodavce nekretnina, posebno jer je među izdatim dozvolama i 4.207 stanova koji se planiraju graditi u narednom periodu.
Međutim, iako je broj građevinskih dozvola značajno porastao, posebno u odnosu na novembar, to ne znači nužno da će se stabilizovati ponuda na tržištu. Srbija se suočava s hroničnim nedostatkom stanova, gde je prema procenama potrebno mnogo više od trenutnog broja stanova koji se grade. U 2023. godini zabeležen je skromni rast broja prijavljenih stanova za gradnju, koji je iznosio 39.491, što je samo 0,45% više nego u prethodnoj godini. Ovaj rast može biti rezultat mesečnih fluktuacija, a ne trajnog povećanja.
Jedno od pitanja koja se postavljaju jeste da li je broj stanova koji će se graditi dostigao maksimum mogućnosti srpske građevinske industrije. Nedostatak radne snage, čak i uz uvoz jeftinih radnika, otežava situaciju. Takođe, povećani troškovi gradnje mogu biti faktor koji utiče na smanjenje interesa investitora, jer se troškovi više ne pokrivaju rastom cena.
Slični problemi se javljaju i u Evropskoj uniji, gde je stanogradnja takođe na kolenima. U EU se trenutno gradi samo 1,5 miliona stanova, što je 5,5% manje nego u 2024. godini i najmanje od 2015. godine. U Nemačkoj se predviđa dalji pad broja stanova koji će se graditi, sa očekivanim smanjenjem od 15% u odnosu na ovu godinu. Visoki troškovi gradnje i manjak radne snage su problemi koji koče oporavak tržišta u mnogim evropskim zemljama.
Ipak, postoje i svetli trenuci. Nordijske zemlje, kao što su Švedska, Danska, Finska i Norveška, očekuju značajne poraste u završetku stambene izgradnje ove i naredne godine. Na primer, Švedska predviđa rast od 12%, dok Danska planira rast od čak 28%.
Osim što se suočavaju s visokim troškovima gradnje i nedostatkom radne snage, evropski građevinari se moraju prilagoditi i strožim standardima za energetsku efikasnost. Implementacija zakona kao što je EU zakon o klimi zahtevaće značajne investicije u nove tehnologije. Takođe, usvajanje tehnologija poput BIM-a (Modelovanje informacija o zgradama) i IoT uređaja postaje ključno za poboljšanje efikasnosti u građevinskim projektima.
Iako su investicije u digitalnu transformaciju potrebne, one donose visoke troškove i ne nude brze benefite, što dodatno komplikuje situaciju. Srpski investitori, kao i njihovi evropski kolege, suočavaju se s teškim odlukama – da li nastaviti ulagati u tradicionalnu gradnju ili potražiti druge poslovne mogućnosti koje bi mogle biti profitabilnije.
U svetlu ovih izazova, jasno je da građevinska industrija u Srbiji, ali i u Evropi, mora da pronađe održive načine za suočavanje sa trenutnim trendovima. Povećanje broja građevinskih dozvola može pružiti nadu, ali je važno da se problemi nedostatka stanova i visoki troškovi gradnje reše kako bi se osiguralo stabilno tržište nekretnina. U suprotnom, i dalje će postojati značajan gap između ponude i potražnje, što će otežati situaciju za sve učesnike na tržištu.
