U Briselu su objavljeni novi podaci o doznakama iz Evropske unije, koji pokazuju da su one dostigle rekordnih 50,9 milijardi evra u 2023. godini. Ovaj iznos predstavlja povećanje od osam procenata u odnosu na prethodnu godinu, kada su doznake iznosile 47 milijardi evra. Ove informacije dolaze iz izveštaja Evrostata, kancelarije EU zadužene za prikupljanje i analizu statističkih podataka.
Prema izveštaju, značajan deo ovih doznaka, tačno 10,7 milijardi evra ili 21 odsto ukupnog iznosa, otišao je u Aziju, isključujući Bliski istok. Ovaj trend može ukazivati na jaču ekonomsku povezanost između država članica EU i azijskih zemalja, kao i na potrebu za podrškom migrantima koji šalju novac svojim porodicama u domovini.
U okviru doznaka, u zemlje koje nisu članice EU otišlo je nešto manje novca – 10,6 milijardi evra, što takođe čini 21 procenat celokupnog iznosa. Severna Afrika je takođe zabeležila značajan priliv doznaka, sa 9,8 milijardi evra, što čini 20 procenata ukupnog iznosa transfera. Ovi podaci pokazuju da migranti iz EU nastavljaju da podržavaju svoje porodice i zajednice u domovini, čime doprinose ekonomskom razvoju svojih zemalja.
Ove doznake su od suštinskog značaja za mnoge zemlje, jer pomažu u smanjivanju siromaštva i unapređuju životni standard porodica. Mnogi radnici iz EU šalju novac kako bi podržali obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i druge osnovne potrebe svojih bliskih. Ova praksa je posebno izražena u zemljama koje se suočavaju s ekonomskim izazovima, gde su doznake često jedan od glavnih izvora prihoda.
Povećanje doznaka može se delimično objasniti i rastom troškova života u mnogim evropskim zemljama, što podstiče radnike da šalju više novca svojim porodicama. Osim toga, pandemija COVID-19 je takođe uticala na dinamiku doznaka, jer su mnogi ljudi bili primorani da se vrate u svoje matične zemlje ili su izgubili poslove, što je povećalo potrebu za finansijskom podrškom.
Kao rezultat ovih trendova, vlade i međunarodne organizacije sve više prepoznaju značaj doznaka kao sredstva za smanjenje siromaštva i ekonomski razvoj. Međutim, takođe se postavlja pitanje o održivosti ovog modela, s obzirom na to da se oslanjanje na doznake može pokazati kao rizično u slučaju globalnih ekonomskih kriza ili promene u migracionim politikama.
Pored toga, važno je napomenuti da doznake imaju različite uticaje na ekonomije zemalja domaćina i zemalja iz kojih migranti potiču. Dok doprinose ekonomskom razvoju u zemljama porijekla, one takođe mogu izazvati određene tenzije u zemljama domaćinima, posebno u kontekstu javnih usluga i tržišta rada.
U svetlu ovih podataka, očekuje se da će se evropske vlade fokusirati na unapređenje politika koje podržavaju migrante i olakšavaju transfer novca. Takođe, postavlja se pitanje kako će se ove strategije razvijati u svetlu budućih ekonomskih izazova i promena u migracionim tokovima.
U zaključku, doznake iz Evropske unije su dostigle rekordne visine, što ukazuje na rastuću važnost ovog fenomena za ekonomski i društveni razvoj, kako u zemljama članicama EU, tako i u zemljama iz kojih migranti potiču. Ovi transferi novca ostaju ključni izvor podrške za mnoge porodice i zajednice, ali takođe predstavljaju izazove koje treba pažljivo razmotriti kako bi se osiguralo da se koristi od doznaka maksimalno iskoriste.
