Nakon nedavne sednice Vlade Crne Gore, ministar energetike i rudarstva Saša Mujović izjavio je da su pojedine strane diplomate pokušale da utiču na Vladu na neadekvatan način. Nakon što Vlada nije donela odluku o raskidanju koncesionog ugovora sa kompanijom „Tara resources“, koja planira da aktivira rudnik olova i cinka u Mojkovcu, ministar Mujović je izneo svoje mišljenje o neprimerenom ponašanju određenih diplomata. Istakao je da, iako većina diplomata pokazuje prijateljski stav prema Crnoj Gori, postoje neki koji pokušavaju da nametnu svoje mišljenje o tome šta je najbolje za građane Crne Gore. Ministar smatra da to nije ispravan put i da ne želi da bude doživljen kao deo kolonije.

U vezi sa raskidanjem ugovora, ministar Mujović ističe da su se javile sumnje da bi takav potez mogao da rezultira aktiviranjem nepovoljnih klauzula, što bi moglo dovesti do finansijskog gubitka za Crnu Goru. Međutim, on naglašava da je raskid ugovora neophodan iz više razloga, posebno kada je u pitanju bezbednost građana. Ministar ističe da je zdravlje građana prioritet i da se ne sme dozvoliti da projekti ugroze njihovo zdravlje.

Mujović takođe ističe da je koncesionar imao jasna pravila koja je trebalo da ispuni kako bi dobio dozvole za pokretanje eksploatacije rude, ali da je dostavio dokumentaciju koja je problematična. On naglašava da nije protiv investitora i investicija, ali da se zakoni Crne Gore moraju poštovati.

Ovaj slučaj je izazvao pažnju ne samo zbog pitanja koncesionog ugovora, već i zbog neprimerenog ponašanja pojedinih stranih diplomata. Postavlja se pitanje kako bi takvo ponašanje moglo da utiče na političke odnose između Crne Gore i drugih država. Takođe, postoji zabrinutost oko mogućnosti da se strani interesi nameću Crnoj Gori, umesto da se poštuju njeni zakoni i nacionalni interesi.

Nadalje, postavlja se pitanje kako će ova situacija uticati na investicije u Crnu Goru, s obzirom na to da je ministar Mujović istakao da nije protiv investicija, ali da se moraju poštovati zakoni zemlje. Ovo može imati dalekosežne posledice na spoljne investicije i međunarodne odnose Crne Gore.

Konačno, potrebno je istaći važnost transparentnog i poštovanja zakona u svim poslovnim odnosima, kao i u diplomatskim odnosima. Svaka država ima pravo da štiti svoje nacionalne interese i da donosi odluke koje su u skladu sa njenim zakonima i politikom. U isto vreme, diplomatski odnosi trebaju biti zasnovani na uzajamnom poštovanju i dijalogu, a ne na pokušajima nametanja stavova ili pritiscima.

U zaključku, situacija oko koncesionog ugovora za rudnik u Mojkovcu je složena i zahteva pažljivo vođenje. Važno je da Vlada Crne Gore donese odluke koje su u najboljem interesu građana i zemlje, uz poštovanje zakona i jasne procedure. Takođe, važno je da se diplomati pridržavaju najviših standarda profesionalnog ponašanja i da grade odnose zasnovane na međusobnom poštovanju i razumevanju. Sve strane treba da rade zajedno kako bi se postigao održiv razvoj i prosperitet, kako za Crnu Goru, tako i za njenog investitora.