Domaće voće i povrće zauzimaju veoma važno mesto u potrošačkoj korpi, što znači da su cene hrane direktno povezane sa životnim standardom ljudi. Prošlog meseca, inflacija hrane iznosila je pet odsto, dok je lane bila na 16,2 odsto. Ovo je veliki pomak jer je rast cena hrane u Srbiji dvostruko manji nego u evrozoni.

Stručnjaci ističu da cene hrane imaju veliki uticaj na ukupnu inflaciju i očekuju se dalje smanjenje cena hrane u narednom periodu. Važno je napomenuti da su cene hrane čak niže od ukupne inflacije poslednjih meseci.

Sa pojavom prvog domaćeg voća i povrća na tržištu, cene uvoznih proizvoda opadaju za 30 do 50 odsto. Međutim, ovo je kratkoročna finansijska injekcija, dok je za dugoročne benefite potrebno uložiti u efikasniju preradu hrane. Organizovanost prehrambene industrije mora se poboljšati kako bi se postigle dugoročne koristi za građane i privredni razvoj zemlje.

Da bi maloprodajne cene hrane bile niže, potrebno je smanjiti trgovačke marže. U Srbiji, bruto marže za supermarkete kreću se od 21 do 31 posto, dok markap iznosi čak 44 posto kod hipermarketa. Prosek u EU je 22,5 odsto, što znači da postoji prostor za smanjenje marži u domaćim trgovinama.

Rodna godina je očekivana, ali najveću zaradu od izvoza hrane ostvarujemo sa primarnim poljoprivrednim proizvodima koji imaju najnižu dodatu vrednost. Potrebno je ulagati u preradu i dodavanje vrednosti proizvodima kako bi se povećao profit i konkurentnost na tržištu.

U zaključku, dolazak domaćeg voća i povrća na tržište donosi olakšanje za građane i doprinosi smanjenju inflacije. Uz ulaganje u efikasniju preradu hrane i smanjenje trgovačkih marži, moguće je postići dugoročne koristi za ljude i privredu. Važno je da se poboljša organizovanost prehrambene industrije i da se uloži u dodatu vrednost proizvodima kako bi se postigao veći profit i konkurentnost na tržištu hrane.