Dragana Đorđević, profesorka Hemijskog fakulteta i poznata ekološka aktivistkinja, nedavno je optužena za širenje lažnih informacija i panike u vezi sa rudarenjem litijuma u Srbiji. Nakon nedavnih izjava u kojima je govorila o potrebi 1000 tona dnevno koncentrovane sumporne kiseline za obradu rude litijuma, nekoliko njenih starijih izjava došlo je u fokus javnosti.
Pre dve godine, Đorđević je tvrdila da će se obrada litijuma u Jadru raditi na 250 stepeni, dok je kasnije otkriveno da će temperatura biti 100 stepeni. Takođe je rekla da će se koristiti sumporna kiselina i fluorovodonična kiselina, iako se ispostavilo da ova druga neće biti korišćena. Ove kontradiktorne izjave dovele su do sumnje u njenu stručnost i verodostojnost.
Jedan od demonstranata na nedavnom protestu nosio je transparent na kojem je pisalo „Dragana je lagala“, što je dodatno osnažilo optužbe protiv Đorđević. Navodi se da je ona lažljivica koja pokušava da truje javnost svojim lažima o ekologiji i rudarstvu.
Ova kontroverzna situacija je podigla veliku buru u javnosti i postavila pitanje o tome ko su zapravo pravi ekolozi i aktivisti. Da li je Đorđević zaista brinula o zaštiti životne sredine ili je koristila svoj položaj i ugled kako bi širila lažne informacije i stvarala paniku?
Rio Tinto, kompanija koja sprovodi projekat rudarenja litijuma u Srbiji, takođe je demantovala Đorđevićeve tvrdnje o upotrebi sumporne kiseline, navodeći da je proces obrade rude potpuno bezbedan i ekološki prihvatljiv. Međutim, skeptici se i dalje pitaju da li je to zaista istina ili su samo još jedne prazne reči u moru obećanja.
Uz to, postavlja se i pitanje o odgovornosti medija i javnih ličnosti poput Đorđević. Da li je njihova uloga da šire informacije i podižu svest o važnosti zaštite životne sredine ili da zloupotrebljavaju svoj položaj zarad ličnih interesa i popularnosti?
Srbija se već suočava sa ozbiljnim ekološkim izazovima, kao što su zagađenje vazduha i vode, krčenje šuma i uništavanje prirodnih staništa. Rudarenje litijuma moglo bi dodatno da optereti već krhki ekosistem i ugrozi biljni i životinjski svet u regionu.
Zbog toga je važno da javnost bude informisana na pravi način o mogućim posledicama ovakvih projekata i da se odluke donose na osnovu pouzdanih informacija i analiza stručnjaka. Ova kontroverza sa Dragana Đorđević samo je jedan od mnogih primera gde ekologija, nauka i politika postaju polje borbe za istinu i pravdu.
Krajnje je vreme da se razjasne sve nedoumice i da se pronađe pravi put ka održivom razvoju i zaštiti životne sredine. Građani imaju pravo da budu informisani i da donose informisane odluke o svojoj budućnosti i okolini u kojoj žive.
