Izvršna vlast Crne Gore pripremila je dugo očekivani Zakon o Vladi, za koji se tvrdi da je usklađen sa standardima Evropske unije. Iako se ovaj zakon smatra modernim aktom, nevladin sektor izražava brojne zamerke na predloženo rešenje, ističući da se nisu ispoštovale preporuke Venecijanske komisije. Ključna pitanja koja se ističu su nedostatak definicije tehničkog mandata i otvorena vrata za politička zapošljavanja zbog velikog broja pozicija u Vladi.
Ministarstvo javne uprave, na čelu sa Marasom Dukajem, očekuje da Zakon bude usvojen u kratkom roku, naglašavajući da nije realno očekivati da se jednim propisom reše svi problemi u ovoj oblasti. Centar za građansko obrazovanje (CGO) ukazuje na zabrinutost zbog potpunog izostanka pitanja tehničkog mandata, koji je bio ključni problem u prethodnim političkim krizama. Venecijanska komisija je prepoznala potrebu za jasnijim pravnim okvirom koji bi regulisao tranzicioni period između vlada, ukazujući na nedovoljno razvijenu političku kulturu u Crnoj Gori.
Iz Ministarstva pravdaju izostanak tehničkog mandata tvrdnjom da se to pitanje ne može uređivati zakonom i da takvo rešenje nije u skladu sa Ustavom. Predlog zakona takođe ne definiše nadležnost Skupštine nad Vladom, a otvorenost sednica Vlade za javnost ostavljena je kao mogućnost, a ne kao obaveza.
Nevladin sektor smatra da je korak napred u predlogu zakona to što je predviđena provera integriteta mandatara, članova Vlade i funkcionera izvršne vlasti. Ipak, nije uvažen predlog o obaveznim lekarskim pregledima za članove Vlade, uključujući psihološke procene i testiranje na psihoaktivne supstance. Ovaj nedostatak dodatno podiže zabrinutost oko sposobnosti i integriteta članova izvršne vlasti.
Problemi se takođe odnose na strukturu i sastav Vlade. Predhodni nacrt je predviđao ograničenje broja ministarstava na 15, dok je Venecijanska komisija preporučila fleksibilniji okvir do 18 resora. Ipak, najnoviji predlog Vlade predviđa 20 ministara, od kojih su dva bez portfelja. Uz to, predviđena su i do četiri potpredsednička mesta i neograničen broj državnih sekretara, što stvara prostor za političku trgovinu i partijsko zapošljavanje.
Crna Gora je trenutno na putu da postane država sa najglomaznijom Vladom u Evropi, sa čak 32 člana, što je neproporcionalno veličini zemlje i može je učiniti rekorderom u svetu. CGO ističe da ovakva struktura ne doprinosi efikasnosti i odgovornosti vlade, već stvara uslove za političke manipulacije i zloupotrebe.
Osim toga, postoji zabrinutost oko transparentnosti rada vlade i njenog odnosa prema građanima. Predloženi zakon ne obezbeđuje adekvatne mehanizme za kontrolu i nadzor rada izvršne vlasti, čime se dodatno otežava ostvarivanje demokratskih principa i građanskih prava.
U svetlu svih ovih zamerki, važno je napomenuti da će usvajanje ovog zakona imati dugoročne posledice za politički sistem Crne Gore. Neophodno je da se u procesu zakonodavne reforme uzmu u obzir potrebe građana i preporuke međunarodnih organizacija, kako bi se obezbedila odgovorna, transparentna i efikasna vlast.
Na kraju, budućnost ovog zakona ostaje neizvesna, a njegov uticaj na političku stabilnost i demokratske procese u Crnoj Gori biće predmet daljih rasprava. Građani, kao i civilni sektor, očekuju da će se njihovi stavovi i preporuke uzeti u obzir kako bi nova zakonska rešenja doprinela jačanju institucija i vladavine prava u zemlji.
