Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kritizirao je bošnjačkog člana i predsedavajućeg Predsedništva BiH Denisa Bećirovića zbog njegovih napada na Srbiju i Republiku Srpsku. Dodik je izjavio da je Bećirović „nesrećan i otrovan“ jer je izneo „sramotne napade“ koji su odraz nemoći, zavisti i zlobe. Dodik je ocenio da je Bećirovićev govor na sednici Saveta bezbednosti UN bio pun besmislica i mržnje prema Srbima i Srbiji, ističući da je to bio lični stav Bećirovića, a ne zvanična pozicija Bosne i Hercegovine.

Dodik je naglasio da je Bećirovićev govor kršenje Dejtonskog sporazuma i ustavne strukture BiH, te da je to predstavljalo sramotu za celokupnu međunarodnu zajednicu. Dodik je istakao da su Bećirovićeve tvrdnje o odvajanju Republike Srpske od BiH i njenom pripajanju Srbiji lažne i besprizorne, te da Bećirović pokušava da na taj način opravda neuspeh bošnjačke politike. Dodik je uporedio Bećirovića sa likovima iz dečjih stripova, navodeći da je njegov govor odraz neznanja i zarobljenosti u stereotipima.

Dodik je pozdravio odluku Saveta bezbednosti UN o produženju misije EUFOR-a “Altea“ u BiH. Bećirović je na sednici Saveta bezbednosti UN izneo tvrdnju da je osnovni cilj rukovodstva Srbije odvajanje Republike Srpske i njeno pripajanje Srbiji, međutim, ova izjava nije bila usaglašena sa zajedničkom platformom za spoljnopolitičke nastupe.

Dodik je kritikovao Bećirovića zbog nedostatka korektnosti i pristojnosti u njegovim izjavama, ističući da je njegov govor predstavljao tragičan nastup tragičnog predstavnika tragične države. Dodik je naglasio da je Bećirovićev govor bio pun laži i da je predstavljao sramotu za svakog pristojnog čoveka.

Kritike koje je Dodik uputio Bećiroviću odražavaju trenutnu političku situaciju u regionu Balkana, gde su odnosi između Bosne i Hercegovine, Srbije i Republike Srpske napeti. Izjave poput Bećirovićevih često doprinose političkoj polarizaciji i dodatno otežavaju već kompleksne odnose između ovih entiteta.

Uprkos tome, važno je da političari u regionu pronađu načine za dijalog i saradnju radi iznalaženja održivih rešenja za postojeće političke i teritorijalne sporove. Samo kroz konstruktivan dijalog i poštovanje međunarodnog prava može se postići stabilnost i prosperitet regiona Balkana.