Zagreb – Prema najnovijim podacima Poreske uprave, učinak trgovina na malo tokom dana bojkota, koji je bio organizovan kao znak protesta, pokazuje značajan pad u broju i iznosu fiskalnih računa. U periodu od ponoći do 11:00 sati, ukupan broj izdatih računa smanjen je za 40 procenata u odnosu na prošli petak, dok je ukupan iznos izdatih računa opao za 47 procenata. Kada se razmatraju sve delatnosti, broj računa je manji za 28 procenata, a iznos za 29 procenata.
U okviru delatnosti „Trgovina na malo, osim trgovine motornih vozila i motocikla“, do 11:00 sati zabeleženo je da je ukupan broj fiskalnih računa iznosio 665.971, a ukupan iznos računa bio je 7.558.147,15 evra. Ovi podaci jasno ukazuju na to da je bojkot imao značajan uticaj na tržište, što se može posmatrati kao izraz nezadovoljstva potrošača ili trgovaca prema određenim merama ili zakonima koji su na snazi.
Upoređujući sa prošlim petkom, 17. januara, u istom vremenskom okviru, ukupan broj fiskalnih računa bio je 1.102.213, dok je iznos računa iznosio 14.398.171,48 evra. Takođe, kada se posmatra uporedivi dan prošle godine, petak 19. januara 2024. godine, ukupan broj fiskalnih računa u istom periodu bio je 940.268, a ukupni iznos iznosio je 10,8 miliona evra.
Ovi podaci ukazuju na drastične promene u ponašanju potrošača i trgovaca tokom dana bojkota. Mnogi analitičari smatraju da ovakvi rezultati mogu imati dugoročne posledice po ekonomiju, posebno ukoliko se ovakvi protesti nastave ili se intenziviraju. U svakom slučaju, jasno je da su trgovine na malo, koje su već bile pod pritiskom zbog različitih ekonomskih faktora, sada suočene i sa dodatnim izazovima.
Društvo je reagovalo na ovaj bojkot sa različitim stavovima. Dok neki podržavaju proteste kao način izražavanja nezadovoljstva, drugi smatraju da ovakvi potezi mogu dodatno otežati situaciju za trgovce koji se bore za opstanak u teškim ekonomskim uslovima. Takođe, postavlja se pitanje kako će se ovi podaci odraziti na buduće ekonomske politike i mere koje će vlada preduzeti kako bi podržala sektor trgovine.
Pojedini predstavnici trgovaca i privredne komore izrazili su zabrinutost zbog ovakvih trendova, naglašavajući potrebu za dijalogom između vlade i privrede. Oni smatraju da je neophodno razumeti uzroke nezadovoljstva i raditi na rešenjima koja će zadovoljiti sve strane. Trgovci se nadaju da će se situacija smiriti i da će se potrošači vratiti svojim navikama, ali ukoliko se nezadovoljstvo nastavi, bojkot može postati učestaliji.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati u narednim danima i nedeljama. Hoće li bojkot rezultirati promenama u zakonodavstvu ili će trgovci pronaći načine da se prilagode trenutnoj situaciji? Odgovori na ova pitanja mogli bi oblikovati budućnost trgovine na malo u Hrvatskoj.
U svakom slučaju, trenutni podaci ukazuju na to da su trgovine na malo suočene sa ozbiljnim izazovima koji zahtevaju hitnu pažnju i akciju. Potrošači, s druge strane, pokazuju svoju moć kroz bojkot, postavljajući tako pitanje koliko je njihovo mišljenje važno u oblikovanju ekonomskih politika. U budućnosti, može se očekivati da će ovakvi događaji podstaknuti dublje analize i diskusije o stanju privrede i pravcima u kojima se kreće.
