Bivši predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, najavio je da će podneti tužbu Upravnom sudu nakon što mu je Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) dostavila odluku u kojoj se navodi da je prekršio Zakon o sprečavanju korupcije. U svom saopštenju, Đukanović izražava nezadovoljstvo načinom na koji je donesena ova odluka, ističući da mu nije pružena mogućnost da se izjasni o rezultatima ispitnog postupka, što smatra kršenjem zakonskih obaveza ASK.
On je naveo da je donošenje upravnog akta bez prethodnog obaveštavanja o ispitnom postupku očigledna namera da se prekrši član 14 Zakona o upravnom postupku. Đukanović smatra da ovakvo postupanje predstavlja odgovornost onih koji svesno krše zakon kako bi zadovoljili pritiske političkih protagonista, naglašavajući da oni ne vide svoju političku agendu dalje od senzacionalizma.
Đukanović je takođe ukazao na to da je odluka objavljena u medijima pre nego što je dostavljena njemu, što dodatno pojačava njegovu sumnju u objektivnost i zakonitost postupka. On je istakao da će sve što smatra pravnom nepismenošću ove odluke biti navedeno u tužbi, koju planira da podnese Upravnom sudu. Njegovo saopštenje takođe podseća na presude koje je nadležni sud doneo u njegovu korist, potvrđujući da navodni dug banci zapravo nije postojao.
U saopštenju se takođe tvrdi da je došlo do povrede prava ličnosti zbog iznošenja neistina, kao i do kršenja Zakona o kreditnim institucijama kroz javno objavljivanje podataka o računima. Đukanović insistira na tome da objavljivanje ovih podataka nije bilo nužno za donošenje zakonite odluke.
On dalje naglašava da je cilj ovog postupka bio da se kupi vreme za ponovno podgrevanje teme koja ga se tiče, zloupotrebom institucija za političke svrhe. Đukanović je takođe izjavio da je njegova porodica u periodu od 2007. do 2015. godine, koji je predmet interesa medija i javnosti, imala dovoljno zakonito stečenih sredstava da izmiruje sve obaveze, naglašavajući da to nije imalo nikakve veze sa njegovim javnim funkcijama.
Ova situacija se dešava u kontekstu političke napetosti u Crnoj Gori, gde su korupcija i politički pritisci često u fokusu medijskih izveštavanja. Đukanović, kao dugogodišnji politički lider, često se suočava sa kritikama i optužbama, a njegovo aktuelno stanje ukazuje na kompleksne odnose moći i pravde u zemlji.
Đukanović je bio na čelu Crne Gore dugi niz godina i predstavljao je ključnu figuru u političkom životu, kako u vreme nezavisnosti 2006. godine, tako i u kasnijim vremenima. Njegova stranka, Demokratska partija socijalista (DPS), bila je dominantna na političkoj sceni sve do nedavnih izbora, kada je došlo do promene vlasti.
Ova odluka ASK predstavlja još jedan izazov za Đukanovića, koji je bio podložan kritikama zbog navodnih korupcionaških praksi tokom svoje vladavine. Njegovi protivnici često ga optužuju za zloupotrebu vlasti i resursa u lične svrhe, dok on insistira na svojoj nevinosti i zakonitosti svojih postupaka.
Uprkos svojoj kontroverznoj reputaciji, Đukanović ostaje značajan politički akter u Crnoj Gori, a njegova najava tužbe ukazuje na to da se ne planira povući iz političkog života bez borbe. On se nada da će pravni koraci koje preduzima pomoći u vraćanju njegovog ugleda i kredibiliteta u očima javnosti.
Ova situacija takođe ukazuje na šire probleme u crnogorskom društvu, gde su pravni okviri i institucije često pod pritiskom političkih interesa. Đukanovićev slučaj može poslužiti kao primer kako se političke borbe mogu prelivati u pravne sfere, a pitanje korupcije ostaje ključno pitanje za budućnost Crne Gore.
