Nekada su domaći sapuni od životinjske masti i kaustične sode bili osnovno higijensko sredstvo, ali su vremenom pali u zaborav. Danas, u svetu gde su hemijski preparati na svakom koraku, sve više ljudi se vraća prirodnim rešenjima. Dijana Rančić iz Čačka odlučila je da sačuva znanje svojih baka o pravljenju sapuna i prilagodi ga savremenim potrebama.
Dijana je započela svoju priču kada je njena starija kćerka imala problema sa kožom. Ova situacija je nju i njenog supruga navela na potragu za prirodnim rešenjima koja bi pomogla u lečenju. U razgovoru za medije, Dijana objašnjava: „Ušli smo u taj začarani krug sa kortikosteroidima i tražili smo rešenja koja će omogućiti da joj koža bude bolje.“
Kako bi stekla stručno znanje o pravljenju sapuna, Dijana je završila kurs kod profesora Zorana Vujčića na Hemijskom fakultetu. U tom trenutku, ušla je u svet pravljenja domaćih sapuna, koje u šali opisuje kao sapune koji „peru sve sem obraza“. Proizvodnja prirodnih sapuna zahteva izuzetnu preciznost i pažnju na detalje.
Dijana detaljno opisuje proces izrade sapuna: „Prvo je bitno da se izvaže ulja i puteri i da se istopi na sobnoj temperaturi, na 30-37 stepeni. Zatim se rastvara natrijum-hidroksid u vodi i spaja sa uljima, čime dolazi do saponifikacije. Nakon toga dodajemo mirisna ulja i boje, pa mešamo štapnim mikserom dok ne dobijemo konzistenciju pudinga.“ Ovaj proces može izgledati jednostavno, ali zahteva mnogo znanja i veštine.
Osim sapuna, Dijana izrađuje i šumeće kupke i grožđane masti, dodatno obogaćujući svoju ponudu prirodne kozmetike. Njen rad prepoznala je i Milica Isailović, koja je nekada koristila Dijanine proizvode, a danas joj pomaže u izradi sapuna. Milica ističe: „Nema hemikalija kao kod kupovnih sapuna, nema baza koje kasnije štete koži. Ovo je sve na biljnoj i prirodnoj bazi, i zato je meni, koja imam preko 40 godina, idealno za negu lica i kože.“
U današnje vreme, kada se sve više ljudi okrenulo prirodnim proizvodima, domaći sapuni su se ponovo našli na ceni. Dijana napominje da domaći sapuni nisu novitet, već su vekovima bili glavno higijensko sredstvo. „Ja sam taj recept malo usavršila, ali i unapredila“, zaključuje ona.
Osim što proizvodi sapune i kozmetiku, Dijana takođe educira druge o prednostima korišćenja prirodnih proizvoda. U svetu gde se hemikalije često koriste u svakodnevnim preparatima, prirodni sapuni predstavljaju zdraviju alternativu. Dijana veruje da je važno vraćati se prirodnim izvorima i znanju koje su prethodne generacije prenosile.
Uprkos izazovima, Dijana je uspela da stvori svoj brend i da ljudima ponudi proizvode koji su ne samo efikasni, već i sigurni za korišćenje. Njena posvećenost kvalitetu i prirodnim sastojcima je ono što razlikuje njene proizvode od komercijalnih, koji često sadrže štetne hemikalije.
U poslednje vreme, potražnja za prirodnim i domaćim proizvodima sve više raste, a Dijana je u tome prepoznala priliku. Njena strast prema pravljenju sapuna nije samo posao, već i način da doprinese zdravlju i dobrobiti drugih. Sa svakim sapunom koji proizvede, Dijana ne samo da čuva tradiciju, već i stvara zdraviju budućnost za sve.
Ova priča pokazuje kako se tradicija može spojiti sa savremenim potrebama, i kako se kroz inovaciju i posvećenost može doći do uspeha. Domaći sapuni su se vratili na scenu, a Dijana Rančić je postala simbol te promene, vraćajući nas u svet prirode i jednostavnosti.
